BENGALURU – Federalne rezerve SAD će podići stope za 50 baznih poena u septembru usred očekivanja da je inflacija dostigla vrhunac i rastuće zabrinutosti oko recesije, kažu ekonomisti u anketi Rojtersa, koji su rekli da su rizici iskrivljeni ka višem vrhuncu, prenosi Rojters.
I dalje na visokom nivou od četiri decenije, inflacija se smanjila prošlog meseca, što je navelo fjučerse Fed fondova da usko prebace svoje cene na povećanje od 50 baznih poena u septembru nakon pomeranja od 75 baznih poena u junu i julu.
Većina ekonomista u anketi Rojtersa od 16. do 19. avgusta predvidela je povećanje od pola procentnog poena sledećeg meseca, isto kao i u poslednjoj anketi, što bi ključnu kamatnu stopu podiglo na 2,75%-3,00%.
Osamnaest od 94 anketirana očekivalo je da će Fed ići na 75 baznih poena.
Prošlog meseca, predsednik Fed-a Džerom Pauel, koji bi sledeće nedelje trebalo da govori u Džekson Holu, rekao je da će „verovatno postati prikladno da se uspori tempo povećanja“.
Kumulativnih 225 baznih poena povećanja od marta i sa još većim povećanjem, približili su recesiju i istraživanje je pokazalo srednju verovatnoću od 45% u narednoj godini, u odnosu na julskih 40%, i 50% šanse za jedan u roku od dva godine.
„Recesija je neophodno zlo i jedini način da dođemo tamo gde želimo da budemo – gde ljudi ne gube sav svoj novac zbog viših cena“, rekao je Filip Meri, viši američki strateg u Rabobanki.
„Ne mora da bude težak jer se obično velike recesije dešavaju u sprezi sa finansijskom krizom i trenutno su bilansi domaćinstava jaki.
Trideset sedam od 48 ekonomista reklo je da će, ako SAD uđu u recesiju u naredne dve godine, to biti kratko i plitko. Deset je reklo da će biti dugo i plitko, a samo jedan je rekao da će biti dugo i duboko.
Očekivalo se da će inflacija potrošačkih cena ostati iznad ciljnih 2% Fed-a najmanje do 2024. godine – u proseku 8,0% i 3,7% ove i sledeće godine – što bi potencijalno guralo centralnu banku da svoju ključnu kamatnu stopu podigne na restriktivnu teritoriju.
Skoro 90% učesnika je do kraja ove godine smatralo da je ključna referentna stopa bila 3,25%-3,50% ili više, što je uglavnom nepromenjeno u odnosu na poslednju anketu.
Očekivanja sporijeg tempa povećanja kamatnih stopa podstakla su i tržišta akcija i obveznica tokom protekle nedelje i donekle olabavila finansijske uslove, dodajući veći pritisak na Fed.
Dok su medijani ankete pokazivali terminalnu stopu finansiranih fondova – nivo na kojem bi dostigli vrhunac u trenutnom ciklusu zaoštravanja – od 3,50%-3,75%, koja se očekuje u K1 2023., skoro 80% ekonomista koji su odgovorili na dodatno pitanje, 29 od 37 , rekao je da su rizici iskrivljeni ka višoj stopi nego što su očekivali.
„Tvrdoglava inflacija i dalje predstavlja najveću pretnju za ekonomiju. Inflacija možda neće pasti prema planu. U ovom slučaju, referentne stope bi morale biti mnogo restriktivnije, negde u rasponu od 4%-5%“, rekao je Sal Guatieri , viši ekonomista u BMO Capital Markets.
„Ako je tako, neće biti mnogo debate o tome da li ekonomija može da izbegne duboki pad.
Najveća svetska privreda smanjila se u prva dva kvartala godine, što je generalno definicija tehničke recesije.
Međutim, Nacionalni biro za ekonomska istraživanja – zvanični arbitar američke recesije – takođe gleda na druge faktore da zvanično proglasi recesiju, uključujući zapošljavanje i stvarni prihod.
Nepoljoprivredni platni spiskovi su i dalje jaki, a stopa nezaposlenosti pala je na 3,5% prošlog meseca, što je bila najniža vrednost pre pandemije, pa se očekivalo da će privreda rasti u proseku 1,7% ove godine i 1,0% sledeće.
Predviđeno je da će stopa nezaposlenosti u proseku iznositi 3,6%, 3,9% i 4,0% u 2022, 2023. i 2024. godini, respektivno, i dalje veoma niska u poređenju sa prethodnim recesijama.
