Američki predsednik Džo Bajden pokreće ove nedelje obilazak obale kako bi predstavio novi zakon o klimi i porezima i podstakao demokrate da učestvuju na izborima u novembru. Ali kada stigne, neki od tih kandidata možda neće biti nigde na vidiku, strahujući da je Bajden prevelika obaveza, prenosi Rojters.
Demokrate se nadaju da će ovo putovanje povećati predsednikove loše ankete i skrenuti pažnju na njegova dostignuća. Ali neki kandidati za Kongres zabrinuti su da će im kampanja sa Bajdenom naštetiti na izborima 8. novembra, prema više od deset intervjua sa visokim demokratama i lokalnim zvaničnicima kampanje u državama na ratištu, uključujući Pensilvaniju i Arizonu.
Bajden, čiji je poslednji rejting odobravanja 40%, ankete su niže od većine, ako ne i svih, demokratskih kandidata u konkurentskim trkama, često dvocifreno, rekli su demokratski anketari.
Putovanje, najnoviji pokušaj da se resetuje njegovo predsedništvo, testiraće granice Bajdenovog uticaja u stranci koja je poslednjih nedelja pokazala bljeskove nelojalnosti. Neki demokratski članovi Kongresa doveli su u pitanje da li bi Bajden, sa 79 godina već najstariji predsednik SAD, trebalo da se kandiduje za reizbor 2024. godine.
Dok razmišljaju o kampanji sa njim, demokratski kandidati će pažljivo pratiti da li Bajden može da pokrene javno mnjenje tokom svoje turneje. Sa pozitivne strane, Bajden može da podeli dobre vesti o nedavnim pobedama u zakonodavstvu o klimatskim promenama, kontroli oružja i jačanju domaće proizvodnje mikroprocesora, zajedno sa pobedom u Kanzasu u pogledu prava na abortus.
„Naravno da je to bio sjajan mesec, ali porota još uvek ne zna da li je to zaista donelo razliku ili je jednostavno prekasno“, rekao je jedan viši demokrata.
U međuvremenu, opozicioni republikanci su se ujedinili oko napada na Bajdena uprkos unutrašnjim podelama stranke oko bivšeg predsednika Donalda Trampa i fatalnog napada na Kapitol SAD 6. januara 2021. Desničarski mediji, izabrani zvaničnici i Tramp preneli su poruku protiv koje se Bela kuća bori: Bajden i njegova politika odgovorni su za rekordnu inflaciju, a on je star, nespretan i zbunjen.
Dok Bajdenovi branioci primećuju da je inflacija viša u nekim drugim zemljama i kažu da je on nesmanjen, neki kandidati brinu da bi se na događajima mogli suočiti sa neprijatnim pitanjima o tome da li podržavaju reizbor predsednika. Njihovi odgovori mogli bi poslužiti kao hrana za republikanske rivale, rekli su izvori.
Kandidat demokrata za američki Senat Tim Rajan vodi populističku kampanju u Ohaju protiv republikanca Džej Di Vensa kojeg podržava Tramp. Država se teško prebacila na republikance na nedavnim izborima, ali ankete pokazuju da je trka preokret.
U julu, Rajan, koji trenutno ima mesto u američkom domu, naveo je sukobe u rasporedu zbog preskakanja Bajdenovog ekonomskog govora u Klivlendu i izbegao je pitanja o tome da li bi Bajden trebalo da se ponovo kandiduje. Rajan bi razmišljao o tome da se pojavi sa Bajdenom samo pod ograničenim okolnostima, rekao je Rojtersu zvaničnik koji je učestvovao u kampanji.
Zvaničnik je, na primer, primetio da se očekuje da će se Bajden vratiti u Ohajo u narednim nedeljama radi probijanja Intelove fabrike koja će na kraju obezbediti 3.000 radnih mesta i dobiti veliki podsticaj od nedavno usvojenog CHIPS zakona, koji pomaže industriji poluprovodnika.
„To je nešto što bi Tim Rajan verovatno prisustvovao sa Bajdenom. Poruke i politika su usklađeni“, rekao je zvaničnik.
Portparol Rajanove kampanje Izi Levi rekla je da ne može da komentariše njegove planove u vezi sa radom u Kongresu. Ali što se tiče političkih događaja sa Bajdenom, ona je rekla: „Nismo od njega tražili da vodi kampanju u Ohaju i ne planiramo to da uradimo.
Izbori 8. novembra će odrediti da li će demokrate zadržati svoju malu većinu u Predstavničkom domu i Senatu, ili će republikanci preuzeti kontrolu. Postoje 43 konkurentne trke za Predstavnički dom i sedam trka za Senat, prema Rojtersovoj analizi podataka tri nestranačke istraživačke grupe o konkurentnosti izbora u SAD. Bela kuća smatra da može ostvariti dobitke u Senatu uprkos očekivanim gubicima u Domu.
Bajden će govoriti na skupu Demokratskog nacionalnog komiteta u Merilendu u četvrtak, njegovom prvom političkom skupu u poslednjih nekoliko meseci. To će poslužiti kao početak njegovog guranja na sredini semestra. Demokrate na prvom mestu u Merilendu se u velikoj meri takmiče protiv Trampovih protivnika koji se suočavaju sa teškom bitkom u državi u kojoj je demokrata brojčano veći od republikanaca dva prema jedan.
Demokrate u konkurentskim trkama širom zemlje kažu da su željne da vide kako Bajden kreće na put i bori se protiv republikanskih napada hvaleći se nizom zakonodavnih dostignuća koji uključuju istorijske dvopartijske zakone o kontroli oružja i infrastrukturi, zajedno sa više partijskim dostignućima u oblasti klimatskih promena i zdravstvene zaštite . Zvaničnici često koriste izreku da rastuća plima podiže sve čamce.
„Ako Bajden može da podigne svoje ankete, to će pomoći svim demokratama“, rekao je demokratski anketar uključen u trke u Pensilvaniji.
U Pensilvaniji, zvaničnici kampanje kažu da je poseta Bajdena nepotrebna – i potencijalno rizična – jer demokrate imaju rane prednosti u odnosu na republikanske kandidate koji se smatraju pogrešnim. Republikanski kandidat za gubernatora Dag Mastrijano je poricatelj izbora koji podržava Tramp i koji je prisustvovao mitingu 6. januara u Vašingtonu, dok se kandidat za Senat dr Mehmet Oz muči na ranim izborima usred pitanja o njegovim vezama sa državom.
„Nadamo se da će predsednik doći u državu, ali nismo sigurni koliko će mu se demokratski kandidati pridružiti. U ovom trenutku to nema mnogo smisla“, rekao je jedan visoki demokratski zvaničnik uključen u guvernersku trku.
Džoš Šapiro, demokratski kandidat za guvernera Pensilvanije, pojavio se sa Bajdenom i potpredsednicom Kamalom Haris odvojeno ove godine. Manuel Bonder, portparol kampanje, rekao je da će Šapiro „nastaviti da pozdravlja predsednika Bajdena u njegovoj matičnoj državi“.
Dženifer Holdsvort, demokratski strateg, nazvala je odluku nekih demokrata da se distanciraju od Bajdena „kolosalnom greškom“.
„Ovo je bila monumentalno konsekventna administracija. Glasače nije briga za trenutnu politiku, njih briga za rezultate i ova administracija je dala rezultate“, rekao je Holdsvort.
