Školjka je opremljena bojevom glavom koja probija oklop i ima verziju navođenu laserom. Municija se može ispaljivati haubicama M777 američke proizvodnje, koje već koriste ukrajinske trupe.
Granate mogu da pogode ciljeve na dometu do 70 km, u zavisnosti od kalibra artiljerije, prema proizvođaču, Raitheon Technologies. Municija Ekskalibur bi omogućila Ukrajini da gađa ciljeve duboko unutar teritorija pod ruskom kontrolom.
U majskim izveštajima se navodi da je Kanada Ukrajini isporučila jedan broj granata Ekskalibur koje su zaostale iz rata u Avganistanu.
Izveštaj u Politiku stigao je pošto su SAD najavile dodatnu vojnu pomoć Kijevu u vrednosti od 775 miliona dolara. Paket uključuje 1.000 protivtenkovskih raketnih sistema „Džavelin” sa ramena i 1.500 raketa sa cevnim lansiranjem, optičkim tragom i žicom (TOV). Pentagon takođe obezbeđuje Ukrajini 40 teško oklopnih vozila MakkPro otpornih na mine, koja su prvobitno razvijena za američke snage u Iraku.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u junu da će „preplavljivanje“ susedne zemlje stranim oružjem samo dovesti do još „stradanja u Ukrajini“ i da neće promeniti tok sukoba.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
