Ester Kristin Storkson je ranije ovog meseca spavala na maloj jahti svog oca, ploveći uz obalu Francuske, kada je nasilno probuđena.
Penjući se na palubu, primetila je nekoliko orka, ili kitova ubica, kako ih okružuju. Volan se divlje zaljuljao. U jednom trenutku, jedrilica od 11 metara je gurnuta za 180 stepeni i krenula je u suprotnom smeru.
Oni su „nabijali čamac“, kaže Storkson. „Oni su nas [udarali] više puta… dajući nam utisak da je to bio koordinisan napad.
„Rekao sam svom tati: ‘Ne razmišljam jasno, pa ti treba da misliš umesto mene’“, kaže 27-godišnji norveški student medicine. „Srećom, on je veoma smirena i usredsređena osoba, i učinio me je da se osećam sigurno tako što sam nežno govorio o situaciji.
Posle oko 15 minuta orke su se odvojile, ostavljajući oca i ćerku da procene štetu. Zabili su GoPro kameru u vodu, kaže ona, i mogli su da vide da je „otprilike tri četvrtine [kormila] odlomljeno, a nešto metala savijeno.
Za svako plovilo, gubitak upravljanja na moru je ozbiljna stvar i može biti opasan u nepovoljnim uslovima, a neke jedrilice su morale da se odvuku u luku nakon što su orke uništile svoja kormila. Srećom, Storksonovi su imali dovoljno svog kormila da šepaju u Brest, na francuskoj obali, na popravku. Ali incident je privremeno poremetio njihov plan da stignu do Madeire, kod severozapadne Afrike, što je deo ambicioznog plana za plovidbu oko sveta.
Nema zapisa da je orka ubila čoveka u divljini. Ipak, dva čamca su, kako se izveštava, potopile orke kod obala Portugala prošlog meseca, u najgorem takvom susretu otkako ih vlasti prate.
Incident u koji su uključeni Storksonovi je izvanredan, kaže Renaud de Stephanis, predsednik i koordinator u CIRCE Conservacion Information and Research, istraživačkoj grupi za kitove sa sedištem u Španiji. Bilo je dalje na severu — nigde blizu Gibraltarskog moreuza, niti obale Portugala ili Španije, odakle potiču drugi takvi izveštaji.
To je zagonetka. Do sada su naučnici pretpostavljali da je samo nekoliko životinja uključeno u ove susrete i da su sve iz iste mahune, kaže de Stefanis.
„Stvarno ne razumem šta se tamo dogodilo“, priznaje on. „Predaleko je. Mislim, ne mislim da bi [orke] otišle gore na par dana i onda se vratile.“
Ovi susreti – većina naučnika izbegava reč „napad“ – privukli su pažnju i mornara i naučnika u poslednje dve godine, jer se čini da se njihova učestalost povećava. O ovom fenomenu pisali su jedriličarski časopisi i veb-sajtovi, napominjući da se čini da orke posebno privlači kormilo čamca. Grupa na Fejsbuku, sa više od 13.000 članova, pojavila se za trgovinu ličnim izveštajima o susretima čamca i orke i spekulacijama o taktikama izbegavanja. I, naravno, ne nedostaje dramatičnih video snimaka postavljenih na Jutjub.
Naučnici ne znaju razlog, ali imaju neke ideje
Naučnici pretpostavljaju da orke vole pritisak vode koji proizvodi propeler čamca. „Mi mislimo da oni traže da im propeler bude u licu“, kaže de Stefanis. Dakle, kada naiđu na jedrilicu koja ne pokreće motor, „postaju pomalo frustrirani i zato lome kormilo“.
Čak i tako, to ne objašnjava u potpunosti iskustvo koje je Martin Evans imao prošlog juna kada je pomagao da se isporuči jedrilica iz Ramsgejta u Engleskoj u Grčku.
Oko 40 kilometara od obale Španije, „spremno da uđu u Gibraltarski moreuz“, Evans i njegovi drugovi iz posade bili su pod jedrima, ali su takođe pokretali motor čamca sa propelerom koji se koristio za povećanje brzine.
Dok je Evans bio na straži, volan je počeo da se kreće tako naglo da nije mogao da izdrži, kaže.
Martin Evans IouTube
„Bio sam kao, ‘Isuse, šta je ovo?’“, priseća se on. „Bilo je kao da ga autobus kreće… Pogledam u stranu, i odjednom sam mogao da vidim to poznato belo i crno od kita ubice.“
Evans je primetio „komade kormila na površini“.
Populacija orka duž španske i portugalske obale je prilično mala. Naučnici veruju da štetu na čamcima nanosi samo nekoliko maloletnih mužjaka, kaže Džered Tauers, direktor Bej ketologije, istraživačke organizacije u Britanskoj Kolumbiji.
„Postoji nešto u vezi sa pokretnim delovima… što izgleda da ih stimuliše“, kaže on. „Možda su zato fokusirani na kormila.“
Ako je uključen mali broj orka, one mogu jednostavno prerasti ponašanje, kaže de Stefanis. Kako mladi mužjaci budu stariji, moraće da pomognu mahunama u lovu na hranu i imaće manje vremena za igru sa jedrilicama.
„Ovo je igra“, spekuliše on. „Kada budu imali svoj odrasli život, verovatno će prestati.“
Tele orke, fotografisano u Gibraltarskom moreuzu, 2021.
Renaud de Stephanis/CIRCE Conservacion Information and Research
Tovers ističe da takve „igre“ imaju tendenciju da uđu i izađu iz mode u društvu orka. Na primer, trenutno u populaciji koju proučava na Pacifiku, „imamo maloletne mužjake koji… često stupaju u interakciju sa zamkama za kozice i rakove“, kaže on. „To je samo moda već nekoliko godina.“
Još 1990-ih, za neke orke na Pacifiku, nešto drugo je bilo u modi. „Ubijali bi ribu i samo plivali sa ovom ribom na glavi“, kaže Tovers. „Jednostavno to više ne vidimo.
