NjUJORK (AP) – Koliko se isplati sakriti fotografije svoje porodice kod kuće ili bilo šta drugo što pokazuje vašu rasu? Ako ste crnac i pokušavate da saznate koliko vredi vaša kuća, jedna porodica sugeriše da bi to moglo biti stotine hiljada dolara.
Par u Baltimoru tuži procenjivača i hipotekarnog zajmodavca, tvrdeći da je njihov dom bio ozbiljno potcenjen jer su crnci, što ih sprečava da refinansiraju hipoteku. Par kaže da je odvojena procena, urađena nakon što je mesto „izbeljeno“ uklanjanjem porodičnih fotografija i stavljanjem belog kolege na njihovo mesto, utvrdila da je vrednost kuće veća za 278.000 dolara.
Njih dvoje su „bili šokirani procenom i prepoznali su da je niska procena posledica rasne diskriminacije“, navodi se u tužbi podnetoj ranije ove nedelje američkom Okružnom sudu u Merilendu.
Zvaničnici zajmodavca optuženog u ovom slučaju, loanDepot, odbili su da razgovaraju o navodima. Ali u saopštenju, kompanija kojom se trguje na javnom tržištu rekla je da se snažno protivi pristrasnosti. „Dok procene obavljaju nezavisno spoljne firme za procenu, svi učesnici u procesu finansiranja kuće moraju da rade na pronalaženju načina da doprinesu iskorenjivanju pristrasnosti.
Kompanija za procenu u slučaju, 20/20 Valuations, nije mogla biti odmah dostupna za komentar. Ni ona ni pojedinačni procenitelj koji je naveden u tužbi još uvek nema advokate navedene u sudskim podnescima.
Situacija je počela prošle godine, kada su dva profesora na Univerzitetu Džon Hopkins, Nejtan Konoli i Šani Mot, hteli da urade istu stvar koju su radili milioni drugih širom zemlje. Nadali su se da će iskoristiti niske kamatne stope i refinansirati svoju hipoteku i kredit za vlasništvo nad nekretninama.
Par je kupio svoju kuću sa četiri spavaće sobe 2017. za 450.000 dolara i napravio je nekoliko nadogradnji. Preuredili su svoju klupsku sobu za 35.000 dolara, na primer. Takođe su investirali u bojler bez rezervoara, ugradno osvetljenje i druga poboljšanja za koja advokati porodice kažu da su podigla vrednost kuće.
To bi bilo povrh opšteg rasta koji su cene kuća uživale u ovoj oblasti i širom zemlje između 2017. i 2021. godine.
Par je sredinom 2021. podneo zahtev za loanDepot, koji im je prvobitno odobrio kamatu od 2,25 odsto, čekajući procenu kako bi se osiguralo da je dom dovoljno vredan u slučaju neplaćanja. Službenik za kreditiranje loanDepot-a rekao je porodici da je „prilično konzervativna” procena 550.000 dolara, prema tužbi.
Ali procenitelj iz 20/20 Valuations, koga je angažovao loanDepot, rekao je da kuća vredi samo 472.000 dolara, prema žalbi. To je nagnalo loanDepot da pozove da kaže da neće produžiti kredit, navodi se u žalbi.
U tužbi se navodi da je, dok je istraživao druge domove u odnosu na kuću tužioca, procenitelj ignorisao prodaju u blizini u većinski belim oblastima, slično kao kod tužioca, koje su imale veće vrednosti. Umesto toga, u žalbi se navodi da je uključio kuće niže vrednosti i one u oblastima sa više crnačkih stanovnika.
Kasnije te godine, par je saznao da je vlada procenila vrednost njihovog doma na 622.000 dolara. Nakon toga su pokušali da dobiju još jednu pozajmicu. Ovog puta su sproveli eksperiment gde su porodične fotografije zamenili onima koje su pozajmljivali od belaca i kolega. Čak su doneli i nova umetnička dela, uključujući vintage print sa „belim pin-up modelom“. I pobrinuli su se da ne budu kod kuće za vreme procene, a umesto toga belac je tamo pozdravio procenitelja.
Nakon toga, kuća je procenjena na 750.000 dolara, ili 59% više od procene od manje od sedam meseci ranije.
„Šokantno je za mnoge ljude da bi kuća trebalo da bude objektivna procena, ali kada je procenitelj proceni verujući da je kuća u vlasništvu crnaca, ona dobija jednu vrednost, i odjednom vredi 50% više kada procenitelj veruje da je belac „doma u vlasništvu“, rekao je Džon Relman iz advokatske firme Relman Colfak koja zastupa tužioce.
„Imate dva eminentna profesora na Džons Hopkinsu. Uradili su sve što im je rečeno“, rekao je Relman. Ali „diskriminacija u proceni je toliko nijansirana i tako pogubna da ih bukvalno prati u ovo pretežno belo komšiluk. A oni, za razliku od svojih suseda, ne mogu da pristupe vrednosti koja raste i od koje bi trebalo da imaju koristi.“
Američka stambena industrija ima dugu istoriju rasne diskriminacije, onu koja je pomogla da se izgradi rasni jaz u bogatstvu i onu koja traje i danas. Prošle godine, na 100. godišnjicu masakra rase u Tulsi, predsednik Džo Bajden rekao je da pokreće međuagencijsku inicijativu za borbu protiv pristrasnosti u procenama domova.
To je istorija sa kojom su tužioci dobro upoznati. Connolli je napisao knjigu o tome kako je vlasništvo nad imovinom pomoglo da se postave uslovi segregacije Džima Kroua između ranih 1900-ih i 1960-ih. Mot je pisao o afroameričkoj i američkoj književnosti i istoriji.