Konačne destinacije za žito nisu potvrđene i razgovori se nastavljaju, rekao je David Beaslei. Ali planirana pošiljka, jedna od nekoliko koje sprovodi agencija UN koja se bori protiv gladi, više je od šest puta veća od količine žitarica od one koju prvi brod koji je dogovorio VFP iz Ukrajine sada prevozi ljudima na Rogu Afrike koji su u opasnosti od gladovanja.
Bizli je u petak govorio iz severne Kenije, koja je duboko u suši koja uništava region Roga Afrike. Sedeo je ispod trna među lokalnim ženama koje su za AP rekle da je kiša poslednji put padala 2019.
Njihove zajednice sa suvim kostima suočavaju se sa još jednom propalom kišnom sezonom u roku od nekoliko nedelja koja bi mogla da gurne delove regiona, posebno susednu Somaliju, u glad. Hiljade ljudi je već umrlo. Svetski program za hranu kaže da je 22 miliona ljudi gladno.
„Mislim da postoji velika verovatnoća da ćemo u narednim nedeljama proglasiti glad“, rekao je Bizli.
On je situaciju sa kojom se suočava Rog Afrike nazvao „savršenom olujom na vrhu savršene oluje, cunamijem na vrhu cunamija“, dok se region podložan sušama bori da se izbori sa visokim cenama hrane i goriva, delimično izazvanim ratom u Ukrajini .
Nestrpljivo iščekivani brod prve pomoći iz Ukrajine nosi 23.000 metričkih tona žitarica, dovoljno da nahrani 1,5 miliona ljudi punim obrokom za mesec dana, rekao je Bizli. Očekuje se da će pristati u Džibutiju 26. ili 27. avgusta, a pšenica bi trebalo da bude otpremljena kopnom u severnu Etiopiju, gde su se milioni ljudi u regionima Tigraj, Afar i Amhara suočili ne samo sa sušom već i sa smrtonosnim sukobom.
Ukrajina je bila izvor polovine žita koje je VFP kupio prošle godine da bi nahranio 130 miliona gladnih ljudi. Rusija i Ukrajina potpisale su prošlog meseca sporazume sa UN i turskom vladom o omogućavanju izvoza ukrajinskog žita po prvi put od invazije Rusije u februaru.
Ali sporo ponovno otvaranje ukrajinskih luka i oprezno kretanje teretnih brodova preko miniranog Crnog mora neće rešiti globalnu krizu bezbednosti hrane, rekao je Bizli. On je upozorio da bogatije zemlje moraju učiniti mnogo više kako bi žito i druga pomoć dospela u najgladnije delove sveta i naveo imena.
„S obzirom na to da su profiti od nafte sada tako visoki – rekordni profiti, milijarde dolara svake nedelje – … države Zaliva moraju da pomognu, moraju da se pojačaju i to učine odmah“, rekao je Bizli. „Neoprostivo je da ne. Pogotovo što su to njihove komšije, to su njihova braća, njihova porodica.”
On je tvrdio da bi Svetski program za hranu mogao spasiti „milione života“ sa samo jednim danom profita od nafte zemalja Zaliva.
Kina takođe treba da pomogne, rekao je Bizli.
„Kina je druga po veličini privreda na svetu, a mi smo od Kine neuobičajeni“, ili veoma malo, dodao je on.
Uprkos tome što žito napušta Ukrajinu i nada da će porast globalnih tržišta početi da se stabilizuje, najugroženiji ljudi u svetu suočavaju se sa dugim i teškim oporavkom, rekao je šef VFP-a.
„Čak i ako se ova suša završi, pričamo o globalnoj krizi sa hranom barem još 12 meseci“, rekao je Bizli. „Ali što se tiče najsiromašnijih od siromašnih, biće potrebno nekoliko godina da se izađe iz ovoga.
Neki od najsiromašnijih ljudi na svetu bez dovoljno hrane nalaze se u severnoj Keniji, gde se životinjski leševi polako skidaju do kostiju ispod nevelikog neba. Milioni stoke, izvor porodičnog bogatstva i ishrane, umrli su u suši. Mnoge pumpe za vodu su se presušile. Sve više hiljada dece je neuhranjeno.
„Ne zaboravite nas“, rekao je stanovnik Hasan Mohamud Bizliju. „Čak su i kamile nestale. Čak su i magarci podlegli.“
Sa toliko ljudi kojima je potrebno, pomoć koja ipak stigne može nestati kao kap kiše u pesku. Lokalne žene koje su se kvalifikovale za novčane isplate VFP-a opisale su da su uzele 6.500 šilinga (oko 54 dolara) i podelile ih među svojim susedima — u jednom slučaju, 10 domaćinstava.
„Najzanimljivija stvar koju čujemo je da ljudi govore: ’Nismo jedini‘“, rekao je službenik programa VFP-a Feliks Okech za AP. „’Mi smo ti koji su izabrani (za izdavanje), ali ima mnogo više sličnih nama.’ Tako da je to veoma ponižavajuće čuti.”
U maloj gomili koja se okupila da sluša priče o deci koja su preslaba da stoje i mleko se osušilo, progovorila je jedna žena na ivici tkane plastične prostirke. Sahara Abdile, 50, rekla je da zarađuje možda 1.000 šilinga (8,30 dolara) nedeljno od skupljanja drva za ogrev, pretražujući pejzaž koji svakim danom vraća sve manje i manje. Kao i Bizli, razmišljala je globalno.
„Da li postoji neka zemlja, poput Avganistana ili Ukrajine, kojoj je gore od nas?“ upitala.
