SAKRAMENTO – Stopa nezaposlenosti u Kaliforniji pala je u julu na 3,9 odsto, najnižu tačku od 1976. godine, pošto su poslodavci u najmnogoljudnijoj državi nastavili da prkose očekivanjima dodajući 84.800 novih radnih mesta.
Rekordno visoka inflacija u kombinaciji sa zahlađenjem na stambenom tržištu izazvali su upozorenja o usporavanju privrede jer potrošači reaguju na visoke cene robe od namirnica do benzina.
Ali novi brojevi koje je u petak objavilo kalifornijsko Odeljenje za razvoj zapošljavanja pokazuju da je njeno tržište rada do sada bilo imuno na te probleme, jer je država imala rast broja radnih mesta iz meseca u mesec u 17 od poslednjih 18 meseci.
U celoj zemlji, stope nezaposlenosti su u julu pale u 14 država, porasle u tri države i ostale iste u 33 države, prema američkom Birou za statistiku rada. Kalifornija sada ima nešto nižu stopu nezaposlenosti od Teksasa, ali je viša od Floride i Alabame – svih država koje predvode republikanci sa čijim se liderima kalifornijski demokratski guverner Gevin Njusom sukobljavao poslednjih meseci.
Deset od 11 industrijskih sektora u Kaliforniji imalo je rast broja radnih mesta u julu, vođen velikim dobicima u dizajnu računarskih sistema, reklamiranju, bezbednosnim uslugama i zdravstvenoj zaštiti. Dok Kalifornija čini 11,7% civilne radne snage u zemlji, država je činila 16,1% svih novih poslova u SAD prošlog meseca.
Taj dobitak u poslovanju je uprkos tome što su oglasi za posao opadali u državi i prodaja porodičnih kuća — što je glavni pokretač ekonomije Kalifornije — usporava 14,4% u julu u poređenju sa junom i 31,1% u odnosu na pre godinu dana, prema Kalifornijskom udruženju prodavaca nekretnina. . Tržište nekretnina u Kaliforniji odražava opšte usporavanje prodaje kuća na nacionalnom nivou, koja je u julu opala šesti mesec zaredom.
„To je svakako iznenađujuće“, rekao je bivši direktor EDD-a Majkl Bernik o dobijanju posla u Kaliforniji. „To je u suprotnosti sa svim drugim ekonomskim pokazateljima.
Kalifornija je izgubila više od 2,7 miliona poslova za samo dva meseca na početku pandemije 2020. godine, kada je Njusom izdao prvu državnu naredbu o ostanku kod kuće koja je primorala mnoga preduzeća da se zatvore.
Kaliforniji je trebalo više od dve godine da vrati većinu tih poslova. Rast radnih mesta u julu znači da je država oporavila 97,3% tih gubitaka radnih mesta u pandemiji.
Najveći razlog za pad stope nezaposlenosti je veliki broj novih radnih mesta u julu. Ali drugi faktor je da je 23.400 ljudi prestalo da traži posao u julu, što je smanjilo radnu snagu u državi. Neke industrije i dalje imaju nedostatak radne snage, uglavnom u restoranima i hotelima, kaže Sung Von Sohn, profesor ekonomije na Univerzitetu Lojola Merimaunt.
„Mislim da će radna snaga rasti u budućnosti jer ljudi moraju da zarade dodatni prihod da bi pobedili inflaciju“, rekao je on. „Već vidimo porast takozvane zaposlenosti na svirkama jer neki ljudi imaju dva ili tri posla. Strah od nadolazeće recesije, ako već nismo u njoj, navešće ljude da traže posao.
Bernik, sada advokat advokatske firme Duane Morris koja pomno prati tržište rada u Kaliforniji, rekao je da sumnja da se država još uvek oslanja na milijarde dolara od federalne stimulativne potrošnje i suficita državnog budžeta. Nedavno usvojeni Zakon o smanjenju inflacije u Kongresu će poslati više novca državi, smanjujući neke troškove lekova na recept, dok će milionima pomoći da plate svoje mesečne premije zdravstvenog osiguranja.
„To se neće nastaviti zauvek“, rekao je on.
Budžet Kalifornije uključuje 9,5 milijardi dolara povrata za oko 23 miliona ljudi, nešto što je Njusom rekao u petak kada se hvalio niskom stopom nezaposlenosti u državi.
„Imamo istorijske rezerve i vraćamo novac u džepove ljudi dok nastavljamo da vodimo ekonomski oporavak nacije“, rekao je Njusom u saopštenju za javnost.
