ŽENEVA – Evropski zagrljaj miliona Ukrajinaca koji su pobegli od ruske invazije pokazao je da je moguće prihvatiti veliki broj tražilaca azila, a pristup bi trebalo da se ponovi kako bi se primili oni koji beže iz drugih zemalja, rekao je šef agencije UN za izbeglice u intervjuu za Asošiejted pres.
Visoki komesar UN-a za izbeglice Filipo Grandi opisao je odgovor Evropske unije kao „uzoran“, napominjući da se skoro 4 miliona Ukrajinaca, uglavnom žena i dece, registrovalo u sistemu privremene zaštite bloka od početka rata pre skoro šest meseci.
To je u oštroj suprotnosti sa naporima EU poslednjih godina da spreči migrante iz Afrike i Bliskog istoka da stignu do evropskih obala. Neki evropski lideri su nastojali da naprave razliku između nevolje Ukrajinaca i drugih izbeglica – razliku koju je Grandi osudio kao „rasističku“.
„Ako je to moguće za tako veliki broj ljudi, i pošto se to pokazalo tako efikasnim, zašto ne iskoristiti neke od ovih pristupa i za druge ljude koji dolaze da pokucaju na vrata Evrope?“ upitao je Grandi.
Iako je stvoren pre više decenija, sistem EU za zaštitu u vanrednim situacijama aktiviran je prvi put ove godine kao odgovor na beg više od 6 miliona Ukrajinaca tokom samo nekoliko meseci — najveći egzodus izbeglica koji je kontinent video od tada Drugi svetski rat. Omogućava Ukrajincima da se kreću po bloku, daje im pravo na rad i pomaže im da imaju pristup stanovanju, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti.
Pripisuje se da je pomogla Evropi da izbegne postavljanje izbegličkih kampova za smeštaj Ukrajinaca — poput onih koji godinama postoje u Grčkoj i gde hiljade tražilaca azila koji su pristizali čamcima često čame.
U jeku izbegličke krize 2015-2016, kada je više od milion ljudi, uglavnom iz Sirije, stiglo u Evropu kopnom ili morem, lideri su podigli ograde unutar EU kako bi sprečili mnoge da se kreću dublje u kontinent. Blok je takođe potrošio milijarde da spreči ljude, uključujući one koji beže od progona i sukoba, ali i od siromaštva, da dođu do svojih obala, dajući novac zemljama poput Turske, Libije i Maroka da zaustave migrante pre nego što krenu.
Broj neregularnih prelazaka u Evropu pao je sa svog vrhunca u 2015. na ispod 200.000 u 2021. godini, prema podacima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, iako je ove godine ponovo u porastu. Iako takvi prelazi često privlače značajnu pažnju, prema UNHCR-u, više od 80 odsto svetskih izbeglica ugošćuju zemlje u razvoju.
„Šefovi vlada u Evropi proveli su sate, dane pregovarajući gde, ko bi trebalo da odvede stotinu ljudi koji plutaju čamcem Mediteranom“, rekao je Grandi, govoreći o nemogućnosti evropskih lidera da se dogovore o tome kako da presele one koji su stigli poslednjih godina. u Grčkoj, Italiji, Malti i Španiji. „A onda suprotno tome, milioni (Ukrajinaca) su prihvatili, prihvatili, dozvolili im da imaju pristup uslugama na veoma efikasan način.
Upitan o različitim odgovorima, Grandi je rekao da ne misli da je sama politika evropskih vlada rasistička.
Ali je dodao: „Izjave koje sam čuo od nekih političara da su Ukrajinci prave izbeglice… a drugi nisu prave izbeglice. To je rasistički. Tačka.“
Grandi nije precizirao na koje izjave misli, ali su grčkog ministra za migracije Notisa Mitaračija kritikovale organizacije za ljudska prava i opozicioni poslanici kada je upotrebio tu frazu da se osvrne na Ukrajince koji beže od rata ranije ove godine.
Slične izjave dali su i drugi evropski političari — a neki tvrde da mnogi ljudi koji traže azil traže bolji život, a ne da beže od ratova, i da se stoga možda ne kvalifikuju za tu zaštitu prema međunarodnom pravu. Neki su takođe branili različit tretman rekavši da su dužni da pomognu Evropljanima, ali da ne bi trebalo da budu odgovorni za primanje izbeglica sa drugih kontinenata.
Grandi je priznao da je to pitanje složeno i da su neki od onih koji idu u Evropu ekonomski migranti. Ali on je naglasio da postoje efikasni sistemi za procenu zahteva za azil.
Otprilike polovina Ukrajinaca koji su do sada napustili zemlju vratila se – a mnogo više bi to na kraju moglo učiniti, iako je Grandi rekao da su neki na kraju pobegli drugi put.
Ipak, s obzirom da se ne nazire kraj rata, agencija UN za izbeglice saopštila je da bi ukupan broj Ukrajinaca koji su napustili svoju domovinu u nekom trenutku mogao da dostigne više od 8 miliona do decembra. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, trenutno je 6,6 miliona Ukrajinaca raseljenih unutar zemlje.
Oko 2 miliona Ukrajinaca je završilo u Rusiji, htjeli oni to ili ne. Istraga AP-a ranije ove godine otkrila je da su mnogi bili primorani da odu tamo i da su usput bili izloženi kršenju ljudskih prava. Grandi je priznao da je pristup njegove agencije u Rusiji ograničen. Od 1.500 smeštajnih objekata za Ukrajince u zemlji, timovi UNHCR-a su do sada mogli da posete samo devet, rekao je on.
Dok je rat u Ukrajini privukao globalnu pažnju i podršku onima koji su zbog njega raseljeni, Grandi je zamolio svetske lidere da se sete ostalih 12 humanitarnih kriza za koje se njegova agencija bori da prikupi sredstva. On je posebno ukazao na Afrički rog, gde su dugotrajna suša i dugotrajni sukobi ne samo proterali milione ljudi iz njihovih domova, već su zemlje sve bliže gurnule na glad.
„Veliki problem koji imamo u ovom trenutku je što teži da marginalizuje sve druge krize u kojima ljudi pate“, rekao je Grandi.
