Smenu vlade, svega 50 dana od njenog formiranja, zatražilo je 36 poslanika Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Liberalne partije (LP) i Demokratske unije Albanaca, što nije dovoljna većina za izglasavanje nepoverenja.
Za pad Vlade potreban je glas 41 od 81 poslanika Skupštine Crne Gore.
Na rezultat glasanja mogao bi da utiče stav Demokrata bivšeg predsednika Skupštine Alekse Bečića, koji imaju devet poslanika i čije bi predsedništvo danas trebalo da odluči o tome.
Demokrate su u utorak, zajedno sa koalicijom okupljenom oko Demokratskog fronta (DF), podnele odvojenu inicijativu za smenu vlade i izglasavanje nepoverenja predsednici skupštine Danijeli Đurović i ta sednica je zakazana za 2. septembar.
Šef poslaničkog kluba Demokrata Boris Bogdanović izjavio je u sredu da „postoji sijaset razloga za pad nelegitimne vlade i parlamentarne većine“, ali da njihova odluka „nema veze“ sa potpisivanjem Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koji je njegova partija podržala.
„Ako naši organi i definitivno donesu odluku da oborimo Vladu, inicijativa DF koju smo podržali može ostati kao svojevrsna rezerva da kojim slučajem DPS ne odustane od inicijative za 19. avgust, ali i garancija da će se tada razrešenjem predsednice Skupštine i definitivno srušiti nelegitimina DPS – Građanski pokret (GP URA) – Socijalistička narodna partija (SNP) parlamentarna većina“, kazao je Bogdanović.
Iz ove partije traže od Abazovića da podnese ostavku i poručuju da će razmotriti njegov predlog o vraćanju u većinu koja je formirana nakon parlamentarnih izbora 2020. godine, ukoliko im je premijer zvanično dostavi.
Demokrate su zajedno sa koalicijom oko DF, Abazovićevog pokreta URA, Socijalističkom narodnom partijom (SNP) bile deo parlamentarne većine koja je pobedila na parlamentarnim izborima 2020.
Abazović, čija je partija zajedno sa DPS, SDP, SNP i manjinskim partijama krajem aprila „srušila“ vladu Zdravka Krivokapića i parlamentarnu većinu koja je iza nje stajala, je uoči sednice kazao da nema ništa protiv konstituisanja nove većine. Ranije je najavio mogućnost ponovnog dijaloga sa partijama koje su pobedile na izborima 2020.
Direktan povod dela vlasti, parlamentarne većine i manjih opozicionih partija za sutrašnje glasanje o nepoverenju Abazovićevoj vladi je nenajavljeno potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC početkom avgusta u Podgorici.
DPS, SDP i ostale partije okupljene oko ove inicijative smatraju da je Vlada „izgubila liegitimitet“, jer je Temeljnim ugovorom favorizovala SPC u odnosu na ostale verske zajednice, da premijer Abazović i njegova vlada nisu uvažili mišljenja struke, te da insistiranje na potpisivanju ugovora u ovom trenutku za posledicu ima „podizanje tenzija u društvu i potencijalno nenadoknadivi gubitak vremena potrebnog za kvalitetno ispunjavanje obaveza iz evropske agende“.
Politička kriza, uzrokovana potpisivanjem Temeljnog ugovora, za posledicu je imala rast nepoverenja među političkim partrijama, koje nisu uspele da se dogovore i kompletiraju satav Sudskog saveta, jednog od ključnih tela u pravsudnoj vlasti, a na čemu insitira Evropska unija.
Najviši predstavnci EU su prilikom nedavne posete Crnoj Gori poručili da treba „hitno sprovesti ključne reforme u vladavini prava“.
„Konkretno, nedostatak imenovanja u sudstvu, koja su dugo vremena na čekanju, ima zabrinjavajući uticaj na celokupno funkcionisanje crnogorskog pravosuđa i u konačnom na njegovu sposobnost da isporuči pravdu“, kazala je u utorak za javni servis RTCG portparolka Evropske komisije Ana Pisonero Hernandes.
Inicijativa, koju će u petak razmatrati Skupština Crne Gore, je treći predlog za glasanje o nepoverenju vladi u poslednjih osam meseci.
