Sastanak u sredu između višeg savetnika za spoljne poslove Janga Đečija i šefa japanskog sekretarijata za nacionalnu bezbednost Akibe Takea usledio je nakon što je Kina otkazala sastanak ministara spoljnih poslova dve zemlje nakon što je Japan potpisao izjavu Grupe sedam industrijski razvijenih zemalja. kritikujući preteće ratne igre Kine oko Tajvana ranije ovog meseca.
Japan je izdao diplomatske proteste zbog kineskog ispaljivanja projektila u svoju ekskluzivnu ekonomsku zonu tokom vežbi, u kojima su kineski ratni avioni i mornarički brodovi prelazili srednju zonu Tajvanskog moreuza koji je dugo bio tampon između strana.
Kina tvrdi da je Tajvan sopstvenu teritoriju, koja će biti aneksirana silom ako bude potrebno. Bivša japanska kolonija je pod kineskom vojnom pretnjom otkako je nacionalistička vlada Čang Kaj Šeka pobegla na ostrvo 1949. godine kada je Komunistička partija Mao Cedunga preuzela kontrolu nad kopnom Kine.
U svom komentaru za Takeo, Jang je rekao da „pitanje Tajvana leži na političkoj osnovi kinesko-japanskih odnosa i osnovnom poverenju i dobroj veri između dve zemlje“, izvestila je u četvrtak kineska zvanična novinska agencija Sinhua.
„Japan bi trebalo da … oblikuje ispravnu percepciju Kine, vodi pozitivnu, pragmatičnu i racionalnu kinesku politiku i podržava pravi pravac mirnog razvoja“, rekao je Jang, a prenosi Sinhua.
Kineske skoro dvonedeljne vojne vežbe oko Tajvana usledile su nakon posete predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi ostrvu uprkos pretnjama Pekinga.
Kina je najavila dalje vežbe kao odgovor na posetu druge delegacije Kongresa ove nedelje, ali nije rekla kada i gde će se one održati.
Čini se da su vežbe imale mali uticaj na više od 23 miliona stanovnika Tajvana, koji u velikoj meri podržavaju status kvo de fakto nezavisnosti istovremeno održavajući čvrste ekonomske veze sa Kinom.
Takeo se ranije ovog meseca sastao sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom u Vašingtonu, tokom kojeg su „ponovili važnost održavanja mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza i učvrstili svoju rešenost da se jedinstveno suprotstave nepravednom i ničim izazvanom ratu Rusije protiv Ukrajine i ujedinjeni u podršci ukrajinskog naroda“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Kineske pretnje Tajvanu upoređene su sa invazijom Rusije na njenog suseda. Neposredno pre nego što je Moskva poslala trupe u februaru, ruski predsednik Vladimir Putin i njegov kineski kolega Si Đinping sastali su se u Pekingu, gde su izjavili da njihov odnos „nema granica“ i Rusija je podržala kinesko pravo na Tajvan.
Mnogi Kinezi takođe zameraju Japanu zbog njegove brutalne invazije i okupacije delova zemlje tokom 1930-ih i 1940-ih, osećanja koja su održavana propagandom Komunističke partije.
U incidentu o kome se naširoko izveštava na društvenim mrežama, nedavno je policija u istočnom gradu Hangdžou privela Kineskinju koja je nosila tradicionalni japanski kimono haljinu zbog navodnog izazivanja nereda. Ona je navodno puštena bez optužnice nakon što je napisala izvinjenje.
