Iran mora da odustane od svojih „stranih“ zahteva prema partnerima u sporazumu ako želi da oživi Zajednički sveobuhvatni plan akcije, izjavio je u ponedeljak portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs, insistirajući da Teheran odustane od „daljih neprihvatljivih zahteva koji prevazilaze delokrug JCPOA“. ”
SAD će dati svoj odgovor na „konačnu“ verziju teksta sporazuma koju je EU dostavila privatno, rekao je Price.
Odgovor Teherana na najnoviji nacrt teksta dostavljen je glavnom izaslaniku EU Žozepu Borelu u ponedeljak uveče, neposredno pre roka koji je odredio Brisel, prema visokim diplomatskim izvorima na koje se pozivaju Politiko i iranska poluzvanična ISNA.
Konačni tekst koji su dostavili pregovarači EU uključuje zahtev da Iran odgovori na pitanja Međunarodne agencije za atomsku energiju „u cilju njihovog razjašnjenja“ u zamenu da druge strane u sporazumu savetuju IAEA da odustane od istrage o otkriću 2019. čestice uranijuma na lokaciji koja ranije nije bila deklarisana kao nuklearna lokacija.
Dok je Iran pokušavao da zaključenje istrage učini dijelom pregovora od marta, SAD i EU su ranije tvrdile da ne mogu pregovarati u ime IAEA, insistirajući da je to zasebno pitanje koje nije povezano sa JCPOA. Šef IAEA Rafael Grosi obećao je da neće odustati od istrage dok Iran ne objasni odakle je uranijum došao i gde se sada nalazi.
Do nedavno, Iran je takođe zahtevao da bilo kakvo oživljavanje nuklearnog sporazuma uključi i uklanjanje SAD svog Korpusa garde islamske revolucije (IRGC) sa liste stranih terorističkih organizacija. Dok je Vašington navodno razmatrao da ispuni ovu želju, zauzvrat su želeli ustupke vezane za bezbednost i na kraju su odlučili da zadrže vojnu jedinicu na crnoj listi.
Prvi nuklearni sporazum koji su 2015. potpisali Iran, SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka – kao i Rusija, Kina i EU – uključivao je Teheran da pristane na određena ograničenja za svoju nuklearnu industriju u zamenu za ublažavanje ekonomskih sankcija i drugi podsticaji.
Američki predsednik Donald Tramp jednostrano se povukao iz sporazuma u maju 2018, međutim, rekavši da je suštinski pogrešan. Kao rezultat toga, Iran je počeo postepeno da smanjuje neke od svojih obaveza prema sporazumu, kao što je nivo obogaćenog uranijuma koji proizvodi, što bi potencijalno moglo omogućiti Teheranu da napravi atomsku bombu. Međutim, prema iranskim vlastima, ovo „nije na dnevnom redu“.
