Profesor nauke o klimi Dan Mičel sa Univerziteta u Bristolu tvrdi da bi klimatske promene prirodno dovele do većeg izlaganja suncu za ljude koji žive u Velikoj Britaniji i drugim severnim regionima, pošto ljudi imaju tendenciju da izlaze napolje više kada su temperature tople. „Ovo dovodi do veće izloženosti sunčevoj svetlosti tokom cele godine, i presudno više izloženosti UV delu te sunčeve svetlosti, što je poznati faktor rizika za rak kože“, rekao je on.
Iako priznaje da je svaka veza između toplote i raka nužno indirektna – „ne možemo reći da je specifičan toplotni talas izazvao specifičan rak“ – akademik je ipak tvrdio da se može „povezati rizik od raka sa integracijom mnogih toplijih dana, sa ovim topliji dani su verovatniji zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. Bilo je potrebno više istraživanja, primetio je.
Profesorka medicinske onkologije Sarah Danson sa Univerziteta u Šefildu se složila, izražavajući zabrinutost da će „trajni trend toplijih leta dovesti do više slučajeva melanoma i više smrtnih slučajeva od melanoma“, dok je kliničar Univerziteta u Lidsu Džulija Njutn-Bišop zaključila da „ovo vreme je toliko ekstremno da mislim da će se opekotine od sunca povećati, a kasnije i incidencija melanoma.
Međutim, viši menadžer za zdravstvene informacije u Velikoj Britaniji Karis Bets upozorila je da ne treba povlačiti direktnu liniju između klimatskih promena i slučajeva raka, ističući da je „važno zapamtiti da ultraljubičasti zraci sunca, a ne njegova toplota izazivaju opekotine od sunca i rak kože . ”
Stope preživljavanja za opasan rak kože značajno se povećavaju sa uklanjanjem, a poboljšanja u dijagnozi i lečenju dovela su do pada mortaliteta povezanog sa melanomom. Dakle, dok je incidencija melanoma u porastu – za 141% od ranih 1970-ih, prema Cancer Research UK – preživljavanje se udvostručilo u zemlji u istom periodu, a očekuje se da će stope smrtnosti nastaviti da opadaju.
Zagovornici klimatskih promena su se borili da prenesu stvarnost ovog fenomena populaciji koja se bori sa neposrednijim pitanjima kao što su siromaštvo, inflacija i rat. Ali čak i dok se interesovanje javnosti za klimatske promene koleba, vlade prihvataju klimatske akcije kao nikada ranije. SAD su nedavno usvojile zakon o ulaganju 370 milijardi dolara u čistu energiju, dok Holandija planira da smanji 50% emisije azota do 2030. godine, što je korak toliko revolucionaran da je izazvao ustanak farmera koji nisu bili konsultovani o planiranoj zastarelosti njihovog načina život. Jedna oblast Francuske čak je zabranila događaje na otvorenom određenim danima u junu, okrivljujući talas toplote od 40 stepeni Celzijusa, što je potez za koji su neki upozorili da je predznak budućih „klimatskih blokada“.
