Sindikati i poslodavci za sada u jednom saglasni – teško da ćemo se dogovoriti. Što se zahteva jednih i mogućnosti drugih tiče, raskorak nikad veći. Minimalna prosečna zarada sada je 35.000 dinara.
„Iz juna po stavkama koje čine minimalnu potrošačku korpu to je iznosilo 51.340 dinara. Sve što je blizu te cifre, a apsolutno smo sigurni da to neće biti toliko, ali smo isto tako svesni toga da ne može da bude ni 40.000“, kaže Goran Milić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
„U anketi su poslodavci rekli da su spremni da povećaju minimalnu cenu od 9 do 12 odsto“, kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Ono što je nama namera je da idemo na dvocifreno povećanje minimalne zarade, dakle pod uslovom da se sindikati i poslodavci ne dogovore, da to bude zarada koja će doseći nivo od 40.000 dinara, kaže ministar finansija Siniša Mali.
Više od 68 odsto anketiranih poslodavaca smatra da je neophodno povećanje minimalne zarade, što je za 5 odsto više nego prethodne godine.
„Povećanje minimalne zarade, vuče i gura sve prosečne plate gore u Srbiji, što je dobro. Takođe otvara veliku rupu kod poslodavaca i mi ćemo izaći sa tim da taj iznos kojim bi poslodavci povećali minimalac pokrije država. Kroz povećanje neoporezivog dela dohotka, kroz smanjenje doprinosa, kaže Mali.
Sindikati bi radije da se stope doprinosa ne diraju, već da rasterećenje ide nauštrb poreza na zarade. Iako im dogovor ne ide od ruke, sindikati i poslodavci su oko jednog gotovo saglasni.
Sindikati će u svakom slučaju tražiti pod broj jedan da ta cena važi bukvalno od septembra, kaže Milić.
Da se dva puta po manje povećava minimalna zarada, a ne odjednom kako to sindikati traže da bude 30, za trećinu više nego što je sada, rekao je Atanacković.
Minimalna cena rada sada je 201 dinar po satu, prema poslednjim najavama nadležnih prostora ima za rast od 14 odsto, dok bi se penzije povećale za 20,2 odsto, a plate u javnom sektoru od 12 do 25 procenata, koliko bi dobili zaposleni u Vojsci.
