SAN FRANCISKO – Šta je potrebno četiri godine da se napravi i košta više od 20.000 dolara? Kanta za smeće u San Francisku.
Ta skupa, kutijasta kanta je među šest kanti za smeće koje su ovog leta izašle na ulice San Franciska u dugoj gradskoj sagi u potrazi za savršenom kantom. Prepune kante za smeće su uobičajen prizor u gradu u severnoj Kaliforniji, zajedno sa gomilama korišćene odeće, obuće, nameštaja i drugih predmeta razbacanih po ponekad neprohodnim trotoarima.
Gradski zvaničnici su angažovali industrijsku firmu iz oblasti zaliva da dizajnira skupu kantu za smeće po meri zajedno sa još dva prototipa koja koštaju poreske obveznike 19.000 i 11.000 dolara svaki. Ovog leta, stanovnici imaju priliku da ih procene zajedno sa tri gotove opcije koje su dodate pilot programu nakon što su se zvaničnici suočili sa kritikama.
Prošlog meseca, grad je postavio 15 kanti za otpatke napravljene po meri i 11 kanti za otpatke, od kojih je svaka koštala od 630 do 2.800 dolara – sa KR kodovima koji su tražili od stanovnika da popune anketu. Gradski zvaničnici rekli su da nameravaju da plate ne više od 3.000 dolara po konzervi.
San Francisko je započeo potragu za savršenom kantom za otpatke 2018. godine kada su zvaničnici odlučili da je vreme da se zameni više od 3.000 javnih kanti koje su na ulicama skoro 20 godina.
Zvaničnici kažu da sadašnje kante imaju preveliku rupu koja omogućava lako prekapanje. Kante takođe imaju šarke kojima je potrebna stalna popravka i brave koje je lako probiti. Neki ljudi ih takođe prevrnu, prekriju grafitima ili zapale.
Grad je toliko ozbiljan u pogledu poduhvata da je napravio interaktivne mape kako bi stanovnici mogli da prate i testiraju različite dizajne, koji uključuju Soft Skuare, najskuplji prototip od 20.900 dolara. Kutijasta posuda od nerđajućeg čelika ima otvore za smeće i za reciklažu limenki i flaša i uključuje nožnu pedalu. Slim Silhouette, po ceni od 18.800 dolara po prototipu, napravljen je od šipki od nerđajućeg čelika koje potencijalnim umetnicima grafita daju manje prostora za označavanje.
Ako se izabere jedna od specijalno dizajniranih kanti, cena za masovnu proizvodnju biće 2.000 do 3.000 dolara po komadu, rekla je Bet Rubenštajn, portparolka Odeljenja za javne radove San Franciska.
„Živimo u prelepom gradu i želimo da (kanta za smeće) bude funkcionalna i isplativa, ali mora da bude lepa“, rekla je ona.
Ali dobar izgled novih sjajnih kanti za otpatke nije ih zaštitio od vandalizma i nepoštovanja. Tri nedelje nakon što su predstavljeni, nekoliko ih je već obeleženo narandžastim i belim grafitima. Na nekima se već vide mrlje od kafe neuviđavnih kafe ili su privukle bacanje, a ljudi pored sebe ostavljaju oronule toaletne ormariće i plastične kese pune praznih boca vina.
Smeće na gradskim ulicama San Franciska je problem decenijama. Godine 2007. tadašnji gradonačelnik Gevin Njusom eliminisao je oko 1.500 od 4.500 gradskih kanti za smeće jer je rekao da one ne pomažu u održavanju čistih ulica i postaju magneti za još više smeća. Zvaničnici nisu mogli da kažu koliko je posuda trenutno na ivičnjaku, ali grad planira da zameni najmanje 3.000.
„Kanta za smeće je jedna od najosnovnijih funkcija gradske uprave i ako grad ne može da uradi nešto tako jednostavno, kako da reši veća pitanja beskućništva i bezbednosti i siromaštva?“ pitao je Met Hejni, bivši supervizor koji živi u naselju Tenderloin, a sada predstavlja tu oblast u Skupštini Kalifornije.
Nove kante za smeće biće najnoviji dodatak gradskom arsenalu protiv prljavih ulica. San Francisko je 2014. pokrenuo svoj program „Pit Stop“ u kvartu Tenderloin, epicentru dilanja droge i beskućništva u gradu, postavljajući prenosive javne toalete. Grad je 2018. godine stvorio tim od šest osoba za „patrolu za kaku“ usred zahteva za pranjem trotoara.
Hejni je rekao da je kao supervizor prošle godine nevoljno pristao da odobri pilot program uprkos visokim cenama kako bi izbegao kašnjenja.
„Mislim da bi većina ljudi, uključujući mene, rekla da samo zamenite proklete limenke konzervama za koje znamo da rade u drugim gradovima, samo uradite to“, rekao je on.
Hejni je rekao da „cela saga o kanti za otpatke ima ovaj smrad na korupciju“, misleći na osramoćenog bivšeg direktora Odeljenja za javne radove Mohameda Nurua, koji je u januaru priznao krivicu za federalne optužbe za prevaru. Nuru je ugovor o održavanju kanti za smeće u San Francisku dodelio kompaniji u vlasništvu rođaka programera koji je priznao krivicu za zaveru i sarađuje sa saveznim vlastima u slučaju protiv Nurua.
Povrh korupcije, grad je dugo bio predmet šale koliko je vremena potrebno da se završe projekti javnih radova svih vrsta.
Sistem brzog autobuskog prevoza duž avenije Van Nes, jedne od glavnih gradskih arterija, konačno je otvoren ove godine nakon 27 godina izgradnje. Nova linija metroa koja povezuje Kinesku četvrt sa drugim delovima grada koja je počela da se gradi 2010. kasni četiri godine. Godine 2017, grad je završio Transbai tranzitni centar samo godinu dana kasnije, ali je terminal vredan 2 milijarde dolara naglo zatvoren šest nedelja kasnije nakon što su ekipe otkrile dva napukla čelična nosača.
Na kraju krajeva, koje kante za smeće grad dobija zavisiće od povratnih informacija zaposlenih u sanitarnim čvorovima i anketa koje su završene do kraja septembra, rekao je Rubenštajn. Nove limenke se na ulicama očekuju tek krajem 2023. godine.
Dajan Torkelson, koja često skuplja smeće u svom kvartu Inner Ričmond sa drugim volonterima, nedavno je prešetala 8 kilometara sa desetak drugih građanskih orijentisanih San Franciskaca kako bi pregledala tri konzerve.
Dva prototipa su već bila puna kada je grupa stigla da ih proveri, rekla je ona.
„Ako je kanta za smeće puna, nema koristi, ma koliko dobro bila dizajnirana“, rekla je.