Bilo kakav „plan B“ u pregovorima o iranskom nuklearnom programu prekršio bi „odluku konsenzusa“ Saveta bezbednosti UN o tom pitanju i imao bi „neizbežne negativne posledice“ po ceo Bliski istok, upozorilo je u četvrtak rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
„Svako odstupanje [od prvobitnog sporazuma iz 2015.] ili ‘planova B’ o kojima neki ljudi vole da spekulišu bilo bi u suprotnosti sa konsenzusnim odlukama Saveta bezbednosti [UN]“, rekao je Ivan Nečajev, zamenik portparola ministarstva, pozivajući se na Rezolucija SB UN iz 2015. koja podržava sporazum iz te godine o iranskom nuklearnom programu.
Oživljavanje postojećeg sporazuma iz 2015. kroz tekuće razgovore u Beču je jedini „razuman i efikasan način“ napred, rekao je Nečajev novinarima tokom brifinga. On je takođe pozdravio poslednju rundu indirektnih pregovora između delegacija SAD i Irana u Beču, koji su rezultirali određenim „napretkom“ po pitanjima koja su ranije bila kamen spoticanja u pregovorima.
„Pozitivan rezultat razgovora je… ostvariv“, rekao je Nečajev, dodajući da „među stranama nema nepomirljivih razlika. Dalji napredak bi isključivo zavisio od „političke volje“ obe strane, rekao je diplomata.
Istovremeno, Moskva je kritikovala EU zbog, kako je nazvala, taktike nasilja. „Jezik ultimatuma ne funkcioniše u tako osetljivom pitanju sa visokim ulozima“, rekao je Nečajev dok je posebno kritikovao Pitera Stanoa, portparola šefa diplomatije EU Žozepa Borela.
Ranije ove nedelje, Stano je rekao novinarima da je „sve o čemu se moglo pregovarati ugrađeno u konačnu verziju teksta“ sastavljenog nakon poslednje runde pregovora između Teherana i Vašingtona, u kojoj je posredovala EU. „Da ili ne“, insistirao je Stano i dodao da „nema više mesta za druge kompromise“. I sam Borel je tada dokument nazvao „konačnim tekstom“.
U četvrtak je rusko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo rekavši da Stano nema ovlašćenja da daje takve izjave u ime svih strana uključenih u pregovore. Iranski sporazum, poznat i kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), izgrađen je na „pažljivo odmerenoj ravnoteži interesa“, a ne na „grubom političkom pritisku“, dodaje se.
Rad na oživljavanju sporazuma će se završiti samo „kada se na odgovarajući način uzmu u obzir interesi svih uključenih strana“, rekao je Nečajev novinarima u četvrtak.
Vašington je prošle nedelje saopštio da je razvio predlog za uzajamni povratak na nuklearni sporazum sa Iranom. Teheran je odgovorio rekavši da se oživljavanje sporazuma prvenstveno oslanja na „volju“ SAD i da Vašington mora pokazati svoju spremnost da postigne dugoročni rezultat.
Zapadni mediji takođe objavljuju tekstove u kojima se Vašington i Brisel pozivaju da razrade „plan B“ koji se može koristiti ako pregovori u Beču ne daju rezultate. Neki od tekstova otvoreno su pozivali zapadne vlade da odustanu od pregovora u korist ove opcije, koja očigledno tek treba da bude osmišljena. „Dosta je ’slabog’ iranskog nuklearnog sporazuma – vreme je za plan B“, piše u članku The Hill objavljenom početkom jula. „Bajden bi trebalo da pokaže Iranu kako izgleda ’Plan B’“, navodi se u drugom članku koji je sredinom juna objavio Vašington post.
Sporazum koji su 2015. potpisali Iran, SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka – kao i Rusija, Kina i EU – podrazumevao je da Teheran pristane na određena ograničenja za svoju nuklearnu industriju u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija i drugih podsticaja.
Sporazum je u limbu od 2018. godine kada su ga torpedovale SAD pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom, koji su se jednostrano povukli iz njega. Kao odgovor, Iran je počeo postepeno da smanjuje svoje obaveze prema sporazumu, kao što je nivo obogaćenog uranijuma koji proizvodi.
Teheran je 1. avgusta objavio da ima „tehničku sposobnost da napravi atomsku bombu“, dodajući, međutim, da takav program „nije na dnevnom redu“.
