Per Vastberg, koji je suosnivač švedskog ogranka Amnesti internešenela, podneo je ostavku iz organizacije u sredu. Švedski aktivista je rekao da je do njegovog odlaska došlo zbog izveštaja Amnestija o sukobu u Ukrajini i da je organizacija prevazišla svoj prvobitni mandat da se zalaže za političke zatvorenike.
„Član sam više od 60 godina. Teška srca, zbog izjava Amnestija u vezi sa ratom u Ukrajini, završavam dug i plodan angažman“, rekao je Vastberg listu Svenska Dagbladet, gde je povremeni kolumnista.
„Od svog početka, Amnesti je radio za slobodu političkih zatvorenika svuda u svetu“, rekao je Vastberg, koji je suosnivač švedskog ogranka 1964. „Od tada je postepeno, ponekad sporno, proširio svoj mandat“ i postao drugačija vrsta organizacije, dodao je.
Amnesti se suočio sa bujicom kritika nakon što je 4. avgusta objavio izveštaj u kojem se navodi da Ukrajina namerno postavlja trupe i vojna vozila u stambena naselja i bolnice. Izveštaj je zasnovan na istraživanju u istočnoj Ukrajini, od aprila do jula.
„Dokumentovali smo obrazac ukrajinskih snaga koje dovode civile u opasnost i krše zakone rata kada deluju u naseljenim područjima“, rekla je tada generalna sekretarka Amnesti internešenela Agnes Kalamar.
Direktorka Amnestija u Ukrajini Oksana Pokalčuk podnela je ostavku nakon izveštaja. Vlada u Kijevu optužila je ovu nevladinu organizaciju da se bavi proruskom propagandom. Predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je svako ko sumnja u žrtvu Ukrajine „saučesnik Rusije“ i „sam terorista“.
Iako se nevladina organizacija od tada izvinila za „nevolju i bes“ izazvanu njihovim saopštenjem za javnost o ukrajinskoj taktici, nije odbacila izveštaj. Kalamar je prokomentarisao kritike rekavši da „ratna propaganda, dezinformacije, [i] dezinformacije“ onlajn trolova „neće narušiti našu nepristrasnost i neće promeniti činjenice“.
Generalni sekretar Amnestija Švedske, Ana Johanson, rekla je u intervjuu u sredu da je „oko hiljadu“ članova pokušalo da napusti organizaciju zbog izveštaja o Ukrajini. Ona je, međutim, primetila da se Amnesti Švedska suočio sa većom krizom kada je usvojio novu politiku „o pravima ljudi koji imaju seks za novac“.
Iako Ukrajina ima pravo da se brani, rekla je Johanson, „to ne znači da ima pravo da krši međunarodno humanitarno pravo. Zato diskusija mora da obuhvati i akcije Ukrajine – inače bismo Ukrajini dali carte blanch bez obzira na to šta ona radi.
