Bela kuća je u ponedeljak objavila svoju novu strategiju za podsaharsku Afriku, koja eksplicitno ima za cilj da se suprotstavi velikim investicijama Kine na kontinentu i suprotstavi se navodnim „štetnim aktivnostima“ Rusije tamo.
Plan ne navodi nikakav konkretan iznos u dolarima koji SAD nameravaju da potroše u Africi. Umesto toga, ocrtava šire ciljeve Vašingtonske politike na kontinentu, od kojih se neki preklapaju sa planom „Partnerstvo za globalnu infrastrukturu“ vrednim 600 milijardi dolara koji su objavili lideri zemalja G7 u junu.
SAD kažu da će „podsticati otvorenost i otvorena društva“ promovisanjem demokratije i inicijativa za borbu protiv korupcije, „isporučiti demokratske i bezbednosne dividende“ suprotstavljanjem autoritarnim liderima i promovisanjem prava žena i LGBT, „unaprediti oporavak od pandemije“ isporukom vakcina protiv Covid-19 i podržavaju „prilagođavanje klimi i pravednu energetsku tranziciju“ smanjenjem emisija ugljenika i ulaganjem u ekstrakciju minerala neophodnih za tehnologije zelene energije.
Iako je američki plan prepun fraza, on se takmiči sa kineskom vizijom Afrike za koju Peking kaže da je već donela opipljive rezultate.
Trgovina između Kine i Afrike porasla je za 35 odsto u 2021. na 254 milijarde dolara, izvestio je Blumberg prošle nedelje. U okviru svoje inicijative Pojas i put, Peking je izgradio luke, puteve i drugu infrastrukturu u 43 zemlje u podsaharskoj Africi.
Iako je tempo ove investicije usporen od kada je pandemija koronavirusa pogodila 2020. godine, Kina je pozajmila oko 126 milijardi dolara afričkim zemljama između 2001. i 2018. i potrošila 41 milijardu dolara na direktne strane investicije tamo, prema podacima američkog Foreign Polici Researcha. Institut (FPRI).
FPRI je upozorio da je ovaj priliv investicija učinio da afrički lideri budu skloniji Kini u glasanju u UN-u, a najnovija strategija SAD odražava ove zabrinutosti. Peking „vidi region kao važnu arenu za…napredovanje sopstvenih uskih komercijalnih i geopolitičkih interesa i slabljenje odnosa SAD sa afričkim narodima i vladama“, navodi se u dokumentu.
Vašington je takođe okrivio Rusiju za gubitak uticaja u Africi. Prema strategiji, Moskva „koristi svoje bezbednosne i ekonomske veze, kao i dezinformacije, da potkopa principijelno protivljenje Afrikanaca daljoj invaziji Rusije na Ukrajinu“.
Međutim, otprilike polovina Afrike je odbila da podrži rezoluciju Generalne skupštine UN o osudi ruskih akcija u Ukrajini, a nijedna zemlja na kontinentu se do sada nije pridružila sankcijama Zapada.
U zavisnosti od uvoza hrane i od Ukrajine i od Rusije, afrički lideri su odlučili da ostanu neutralni, ali kada se ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski obratio Afričkoj uniji u junu, samo četiri od 55 šefova država kontinenta pojavila su se da slušaju. Nakon virtuelnog sastanka, predsednik Senegala i predsednik Afričke unije Meki Sal je ukazao da je neutralna pozicija Afrike u vezi sa sukobom ostala nepromenjena.
S obzirom na ovu nezainteresovanost, SAD će naterati Pentagon da dopre do afričke vojske. Prema strategiji, Ministarstvo odbrane će „sarađivati sa afričkim partnerima kako bi razotkrili i istakli rizike negativnih [kineskih] i ruskih aktivnosti u Africi. Kako će Pentagon to postići nije objašnjeno.
Upitana da li će SAD kazniti bilo koju afričku zemlju koja nastavi da sarađuje sa Rusijom, američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild rekla je novinarima prošle nedelje da će „upozoriti da kompanije ne bi trebalo da rade sa zemljama koje su sankcionisale Sjedinjene Države .”
Kina je ovu izjavu držala kao dokaz da su motivi Vašingtona u Africi manje nego altruistički. U članku u državnom Global Timesu u ponedeljak se navodi da su reči Tomasa-Grinfilda „ogolele prinudu i hegemoniju američke vlade“.
„Kineska preduzeća su postala važna sila u promovisanju industrijalizacije i modernizacije u Africi. Ovo je navelo SAD da preispitaju afričko tržište iz perspektive „konkurentnosti“,“ navodi se u članku. „Dovođenje Afrike na put konfrontacije ili novog hladnog rata nesumnjivo će dovesti do katastrofe na kontinentu.
