Turska nudi Rusiji „skladište i most“ za trgovinu metalima

Turska nudi Rusiji „skladište i most“ za trgovinu metalima

Zapadne sankcije dale su turskom metalnom sektoru šansu da služi kao „skladište i most“, rekao je šef industrijske grupe, navodeći povećano interesovanje ruskih kompanija, kao i kompanija iz EU koje žele da prodaju Rusija preko Turske.

Zapad, uključujući Veliku Britaniju i zemlje Evropske unije, uveo je sankcije ruskim elitama, bankama i strateškim industrijama otkako je Rusija 24. februara započela, kako kaže, „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini.

Cetin Tecdelioglu, šef Istanbulske asocijacije izvoznika crnih i obojenih metala, rekao je da je ruska potražnja porasla za turskim proizvodima koje više ne može da nabavlja od evropskih kompanija i da su turske kompanije dobile upite od evropskih preduzeća o snabdevanju Rusije preko Turske .

„Ono što oni (Rusija) ne mogu da kupe od Nemačke, Italije i Francuske, kupuju od nas. Odvojeno, mnoge kompanije iz EU planiraju da prodaju svoje proizvode Rusiji preko Turske“, rekao je on novinarima u petak.

Oni žele da koriste Tursku kao skladište i most, dok Rusija želi snabdevanje iz Turske“, rekao je on i dodao da je to „istorijska prilika“ za turske kompanije.

On nije imenovao o kojim kompanijama se radi, niti precizirao koliko, ali je rekao da su proizvodile bakar, aluminijum, kuhinjsko posuđe i mašine.

Turski izvoz crnog i obojenog metala iznosio je 8,9 milijardi lira (495,58 miliona dolara) u prvih sedam meseci 2022. godine, prema podacima IDDMIB-a, što je porast od 33% u odnosu na pre godinu dana. Oni su činili 6,2% turskog izvoza.

Podaci takođe pokazuju da je turski izvoz crnih i obojenih metala u Rusiju porastao za 26% na godišnjem nivou na 170 miliona dolara do 8. avgusta.

Razdor između Moskve i Zapada oko ruske invazije na Ukrajinu doveo je do zabrinutosti o mogućem prekidu isporuke ruskog gasa Evropi, što bi moglo dovesti do gašenja neke evropske industrijske proizvodnje.

Tecdelioglu je rekao da bi to moglo da pruži još jednu priliku turskim izvoznicima metalnih proizvoda.

Turska je kritikovala rusku invaziju, poslala naoružane dronove u Ukrajinu i nastojala da olakša mirovne pregovore između strana. Ali nije podržao zapadne sankcije Moskvi i nastoji da održi bliske trgovinske, energetske i turističke veze.

Odnosi između Zapada i Kine takođe su se pogoršali nakon što je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila Tajvan prošle nedelje, što je Tecdelioglu rekao da je još jedna potencijalna šansa za Tursku ako poremeti prethodne trgovinske veze.

„Primamo signale o nekim prilikama“, rekao je on.

Turska nije javno komentarisala Pelosijevu posetu, ali je poslednjih godina izmenila svoj jezik o Ujgurskim muslimanima koji čine značajnu manjinu u Turskoj.

Turski predsednik Tajip Erdogan je prošle godine rekao svom kineskom kolegi Si Đinpingu da je Turskoj važno da Ujgurski muslimani žive u miru kao „ravnopravni građani Kine“, ali je rekao da Turska poštuje nacionalni suverenitet Kine.