PEKING – Rast kineskog izvoza neočekivano je ubrzao u julu, nudi ohrabrujući podsticaj privredi dok se bori da se oporavi od oštrog pada izazvanog COVID-om, iako je uvoz ostao spor.
Odlazne pošiljke su porasle za 18,0% u julu u odnosu na godinu ranije, što je najbrži tempo ove godine, pokazali su zvanični podaci carine u nedelju, u poređenju sa porastom od 17,9% u junu i nadmašivši očekivanja analitičara za povećanje od 15,0%, piše Rojters.
Analitičari su očekivali da će izvoz izbledeti zbog sve većih znakova hlađenja globalne potrošnje.
Globalna fabrička anketa objavljena prošle nedelje pokazala je da je potražnja oslabljena u julu, pri čemu su porudžbine i indeksi proizvodnje pali na najslabiji nivo od početka pandemije COVID-19 početkom 2020.
Zvanično istraživanje kineske proizvodnje pokazalo je da se aktivnost smanjila prošlog meseca, što je izazvalo bojazan da će oporavak privrede od široko rasprostranjenih blokada u proleće biti sporiji i neravnomerniji nego što se očekivalo.
Međutim, postojali su znaci da se poremećaji u transportu i lancu snabdevanja uzrokovani blokadama nastavljaju ublažavati, baš na vreme da se špediteri pripremaju za najveću potražnju za kupovinu na kraju godine.
Protočnost spoljnotrgovinskih kontejnera u osam velikih kineskih luka porasla je za 14,5 odsto u julu, ubrzavajući rast od 8,4 odsto u junu, prema podacima koje je objavila domaća lučka asocijacija.
Protočnost kontejnera u luci Šangaj pogođena COVID-om dostigla je rekordan nivo u julu.
Rast uvoza bio je slabiji nego što se očekivalo, međutim, sugeriše da je domaća potrošnja Kine i dalje slaba.
Uvoz je porastao za 2,3% u odnosu na prethodnu godinu, u poređenju sa povećanjem od 1% u junu i nedostatkom predviđanja rasta od 3,7%.
Analitičari su očekivali da će se uvozni zamah skromno povećati u drugoj polovini godine, uz podršku građevinske opreme i roba, dok vlada povećava infrastrukturnu potrošnju.
Kina je prošlog meseca zabeležila rekordni trgovinski suficit od 101,26 milijardi dolara kao rezultat niskog uvoza, ali solidnog rasta izvoza. Analitičari su predviđali trgovinski suficit od 90,0 milijardi dolara.
Glavni ekonomski planer zemlje rekao je prošle nedelje da je privreda u „kritičnom prozoru” stabilizacije i oporavka, a treći kvartal je „vitalni”.
Najviši lideri su nedavno nagovestili da su spremni da propuste vladin cilj rasta od oko 5,5% za 2022. godinu, za koji analitičari kažu da je izgledao sve nedostižnije nakon što je privreda za dlaku izbegla da se smanji u drugom kvartalu.
Međunarodni monetarni fond je krajem jula oštro smanjio svoju prognozu rasta za Kinu za 2022. na 3,3% sa 4,4% u aprilu, navodeći kao razlog blokade COVID-a i pogoršanje krize u sektoru nekretnina u zemlji.
