TAJPEJ – Kina je u petak objavila da zaustavlja dijalog sa Sjedinjenim Državama u brojnim oblastima, uključujući između vojnih komandanata na nivou pozorišta i o klimatskim promenama, u besu zbog posete predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu, prenosi Rojters.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da takođe obustavlja razmenu sa Vašingtonom o suzbijanju prekograničnog kriminala i trgovine drogom, što je sve poteze koje je Vašington nazvao „neodgovornim“.
Besna kada je Pelosi postala najviši američki posetilac u poslednjih 25 godina na samoupravnom ostrvu koje Peking smatra svojom teritorijom, Kina je u četvrtak pokrenula vojne vežbe na moru i nebu oko Tajvana. Planirano je da se vežbe gađanja, najveće koje je Kina ikada izvela u Tajvanskom moreuzu, nastave do podneva u nedelju.
Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je u petak da je pokrenulo mlazne avione da bi upozorilo kineske avione za koje je rečeno da su ušli u zonu protivvazdušne odbrane ostrva, od kojih su neki prešli srednju liniju Tajvanskog moreuza, nezvanični tampon koji razdvaja dve strane.
Ukupno 68 kineskih vojnih aviona i 13 mornaričkih brodova izvršilo je misije u moreuzu, saopštilo je ministarstvo.
Kineska istočna pozorišna komanda Narodne oslobodilačke armije (PLA) saopštila je da je u petak izvela vazdušne i pomorske vežbe na severu, jugozapadu i istoku Tajvana „kako bi testirala zajedničke borbene sposobnosti trupa“.
Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da je Vašington u više navrata jasno stavio do znanja Pekingu da ne traži krizu zbog Pelosijeve posete Tajvanu, koja se dogodila u sredu tokom kongresne turneje po Aziji.
„Nema opravdanja za ovaj ekstremni, nesrazmeran i eskalirajući vojni odgovor“, rekao je on na konferenciji za novinare na marginama regionalnih sastanaka ASEAN-a u Kambodži, dodajući: „Sada su opasne akcije podigli na novi nivo“.
Blinken je naglasio da SAD neće preduzimati akcije da izazovu krizu, ali će nastaviti da podržavaju regionalne saveznike i obavljaju standardni vazdušni i pomorski tranzit kroz Tajvanski moreuz.
„Letećemo, ploviti i delovati gde god to međunarodno pravo dozvoljava“, rekao je on.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je na brifingu za medije nakon sastanaka ASEAN-a: „Čuo sam da je američki državni sekretar Blinken održao konferenciju za novinare i širio neke dezinformacije i da nije govorio istinito.
„Želimo da uputimo upozorenje Sjedinjenim Državama: Ne postupajte brzopleto, ne stvarajte veću krizu“, rekao je Vang.
Jing Kuan, visoki zvaničnik kineske ambasade u Vašingtonu, ponovio je to, rekavši na brifingu: „Jedini izlaz iz ove krize je da američka strana mora odmah da preduzme mere da ispravi svoje greške i eliminiše ozbiljan uticaj Pelosijeve posete.
On je rekao da bi Vašington trebalo da „izbegne da gura kinesko-američke odnose niz opasan kolosek sukoba i konfrontacije“.
Portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi uzvratio je da je potez Kine da suspenduje neke kanale komunikacije „osnovno neodgovoran“.
„Ovde Sjedinjene Države nemaju šta da isprave. Kinezi mogu mnogo da dođu do spuštanja tenzija jednostavnim zaustavljanjem ovih provokativnih vojnih vežbi i okončanjem retorike“, rekao je Kirbi novinarima.
Kina nije spomenula obustavu vojnih pregovora na najvišim nivoima, kao što su američki sekretar za odbranu Lojd Ostin i predsedavajući Združenog generalštabova generalom Markom Milijem. Iako su ti razgovori bili retki, zvaničnici su rekli da ih je važno voditi u slučaju vanredne situacije ili nesreće.
Kirbi je rekao da nije atipično da Kina prekida vojne pregovore u trenucima napetosti, ali da „nisu svi kanali“ između vojnih lidera dve zemlje prekinuti.
Peking je posebno saopštio da će uvesti sankcije Pelosi lično i njenoj užoj porodici kao odgovor na njene „poročne“ i „provokativne“ akcije.
Govoreći na konferenciji za novinare u Japanu nakon susreta sa japanskim premijerom Fumiom Kišidom, Pelosi je rekla da njen put u Aziju „nije bila promena statusa kvo na Tajvanu ili u regionu“.
Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je u petak da je ostrvska vojska poslala avione i brodove i rasporedila raketne sisteme na kopnu da nadgledaju brodove i avione koji su nakratko prešli srednju liniju Tajvanskog moreuza.
Kina je u četvrtak ispalila više projektila u vode oko Tajvana.
Japansko ministarstvo odbrane, koje prati vežbe, prvo je izvestilo da su čak četiri rakete letele iznad glavnog grada Tajvana, što je bez presedana. Takođe se navodi da je pet od devet raketa ispaljenih prema njegovoj teritoriji palo u njenu ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ), takođe prvo, što je izazvalo diplomatski protest Tokija.
Kasnije je ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo da su rakete bile visoko u atmosferi i da ne predstavljaju pretnju.
Neki stanovnici Tajpeja, uključujući gradonačelnika Ko Ven-jea, kritikovali su vladu što nije objavila raketnu uzbunu, ali je jedan stručnjak za bezbednost rekao da je to moglo da se uradi da se izbegne izazivanje panike i igra na ruku Kini.
„Ona je suprotstavila efektu psihološkog ratovanja Komunističke partije Kine“, rekla je Mei Fu-šin, analitičarka iz SAD.
Predsednik Tajvana Cai Ing-ven pozvao je stanovnike da ne paniče, rekavši u objavi na Fejsbuku: „Budite sigurni, ostanite mirni i živite normalno.
Boni Glejzer, stručnjak za bezbednost Azije sa sedištem u Vašingtonu u Nemačkom Maršal fondu Sjedinjenih Država, rekla je da Kina možda sprema blokadu, „demonstrirajući da može da blokira tajvanske luke i aerodrome i spreči otpremu“.
Tajvan je bio pod samoupravom od 1949. godine, kada su komunisti Mao Cedunga preuzeli vlast u Pekingu nakon što su u građanskom ratu pobedili nacionaliste Čang Kaj Šeka Kuomintanga (KMT), što je navelo vladu predvođenu KMT da se povuče na ostrvo.
Peking je rekao da su njegovi odnosi sa Tajvanom interna stvar i da zadržava pravo da stavi Tajvan pod kinesku kontrolu, silom ako je potrebno.