Kina je demonstrirala svoje ogorčenje zbog najviše američke posete ostrvu u poslednjih 25 godina izbijanjem vojnih aktivnosti u okolnim vodama, pozivanjem američkog ambasadora u Pekingu i zaustavljanjem nekoliko uvoza poljoprivrednih proizvoda sa Tajvana.
Neke od planiranih kineskih vojnih vežbi trebalo je da se održe u okviru tajvanske morske i vazdušne teritorije dužine 12 nautičkih milja, saopštilo je tajvansko ministarstvo odbrane, što je potez bez presedana koji je visoki zvaničnik odbrane opisao novinarima kao „koja predstavlja morsku i vazdušnu blokadu Tajvana”.
Tajvan je u sredu pokrenuo mlazne avione kako bi upozorio 27 kineskih aviona u svojoj zoni protivvazdušne odbrane, saopštilo je ostrvsko ministarstvo odbrane, dodajući da je 22 njih prešlo srednju liniju koja razdvaja ostrvo od Kine.
Pelosi je doputovala sa delegacijom Kongresa u svoju nenajavljenu, ali pažljivo praćenu posetu kasno u utorak, prkoseći ponovljenim upozorenjima Kine, na putovanju za koje je rekla da pokazuje nepokolebljivu privrženost SAD tajvanskoj demokratiji.
„Naša delegacija je došla na Tajvan da nedvosmisleno jasno stavi do znanja da nećemo napustiti Tajvan“, rekla je Pelosi predsedniku Tajvana Cai Ing-venu, koju Peking sumnja da se zalaže za formalnu nezavisnost – crvenu liniju za Kinu.
„Sada, više nego ikada, američka solidarnost sa Tajvanom je od ključnog značaja, i to je poruka koju danas ovde donosimo“, rekla je Pelosi tokom svoje otprilike 19-časovne posete.
Dugogodišnja kineska kritičarka, posebno o ljudskim pravima, Pelosi se sastala sa bivšim aktivistom Tjenanmena, prodavcem knjiga iz Hong Konga kojeg je Kina pritvorila i tajvanskim aktivistom koji je Kina nedavno pustila.
Poslednji govornik Predstavničkog doma SAD koji je otišao na Tajvan bio je Njut Gingrič 1997. Pelosijeva poseta dolazi usred oštrog pogoršanja kinesko-američkih odnosa. Tokom proteklih četvrt veka, Kina je postala daleko moćnija ekonomska, vojna i geopolitička sila.
Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije i nikada se nije odrekla upotrebe sile kako bi ga stavila pod svoju kontrolu. Sjedinjene Države su upozorile Kinu da ne koristi posetu kao izgovor za vojnu akciju protiv Tajvana.
„Nažalost, Tajvan je sprečen da učestvuje na globalnim sastancima, poslednjim Svetskom zdravstvenom organizacijom, zbog prigovora Komunističke partije Kine“, rekla je Pelosi u saopštenju izdatom nakon njenog odlaska.
„Iako mogu sprečiti Tajvan da šalje svoje lidere na globalne forume, ne mogu sprečiti svetske lidere ili bilo koga da putuje na Tajvan kako bi odali poštovanje njegovoj cvetajućoj demokratiji, kako bi istakli njegove brojne uspehe i potvrdili našu posvećenost kontinuiranoj saradnji“, dodala je Pelosi. .
Kasnije je stigla u Južnu Koreju, prenose lokalni mediji.
Kao osveta za njenu posetu, kinesko carinsko odeljenje je najavilo obustavu uvoza citrusnog voća i određene ribe – ohlađenog repa na bele pruge i smrznutog šura – sa Tajvana, dok je njegovo ministarstvo trgovine zabranilo izvoz prirodnog peska na Tajvan.
Bes na kopnu zbog Pelosijevog prkosa Pekingu bio je očigledan na kineskim društvenim medijima, a jedan bloger je rekao: „ova stara đavolica, ona se zapravo usuđuje da dođe!“ Pelosi ima 82 godine.
Ubrzo nakon Pelosijevog dolaska, kineska vojska je najavila zajedničke vazdušne i pomorske vežbe u blizini Tajvana i probno lansiranje konvencionalnih projektila u moru istočno od ostrva, a kineska državna novinska agencija Sinhua opisuje vežbe gađanja i druge vežbe širom Tajvana od četvrtka do nedelje.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da Pelosijeva poseta ozbiljno narušava mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu, „ima ozbiljan uticaj na političke temelje kinesko-američkih odnosa i ozbiljno narušava suverenitet i teritorijalni integritet Kine“.
Kineska vojska je saopštila da je u stanju pripravnosti i da će kao odgovor pokrenuti „ciljane vojne operacije“.
Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je nakon Pelosijevog dolaska na Tajvan da Sjedinjene Države „neće biti zastrašene” kineskim pretnjama ili ratobornom retorikom i da nema razloga da njena poseta izazove krizu ili sukob.
Američki državni sekretar Antoni Blinken razgovarao je o potencijalu Pelosijeve posete sa kolegom Vang Jijem tokom sastanka G20 na Baliju prošlog meseca i rekao da će svako takvo putovanje biti u potpunosti odluka Pelosijeve i nezavisno od Bajdenove administracije, rekao je u sredu visoki američki zvaničnik.
Portparol Stejt departmenta potvrdio je da je Kina uložila formalni protest američkom ambasadoru Nikolasu Bernsu u Pekingu i da je Berns ponovio da su Sjedinjene Države „spremne da rade sa Kinom na sprečavanju eskalacije“ i da linije komunikacije budu otvorene.
Sjedinjene Države nemaju zvanične diplomatske odnose sa Tajvanom, ali su obavezne američkim zakonom da im obezbede sredstva za odbranu. Kina smatra da posete američkih zvaničnika Tajvanu šalju ohrabrujući signal kampu za nezavisnost na ostrvu. Tajvan odbacuje tvrdnje Kine o suverenitetu, rekavši da samo tajvanski narod može odlučiti o budućnosti ostrva.
Tajvanska vojska povećala je nivo budnosti. Njeno ministarstvo odbrane saopštilo je da Kina pokušava da ugrozi ključne luke i gradove vežbama u okolnim vodama.
„Takozvane oblasti za vežbanje spadaju u najprometnije međunarodne kanale u indo-pacifičkom regionu“, rekao je za Rojters visoki tajvanski zvaničnik upoznat sa bezbednosnim planiranjem.
„Vidimo ambiciju Kine: da Tajvanski moreuz učini nemeđunarodnim vodama, kao i da čitavu oblast zapadno od prvog lanca ostrva u zapadnom Pacifiku učini svojom sferom uticaja“, rekao je zvaničnik.
