Višedecenijski pokušaj Rusije da se integriše sa Zapadom ne samo da je završen, već je čak i saradnja sada van plana, upozorio je viši strateg u Moskvi. Aleksej Drobinin, šef Odeljenja za planiranje spoljne politike ruskog ministarstva spoljnih poslova, veruje da se budući poslovi mogu odvijati samo na „transakcionoj“ osnovi.
Drobinin, šef Odeljenja za planiranje spoljne politike ruskog ministarstva spoljnih poslova, pisao je u glavnom članku objavljenom u sredu. On je objasnio da Zapad pokušava da zaštiti svoju moć od multipolarnog sveta u nastajanju, što znači da zemlje poput Rusije koje odbacuju takozvani „poretak zasnovan na pravilima“ Vašingtona moraju da se odupru.
Stoga, nakon sadašnje krize u Ukrajini, nema povratka pokušajima zbližavanja sa SAD i njihovim saveznicima, tvrdi on.
Napad Rusije na Ukrajinu postao je „prekretnica na putu ka novom svetskom poretku“, dodao je Drobinjin. U ime ministarstva rukovodi odeljenjem odgovornim za akademska istraživanja i strateško planiranje.
„Bez obzira na trajanje i ishod specijalne vojne operacije, i sada možemo da priznamo da je period od tri decenije uglavnom konstruktivne, ako problematična saradnja sa Zapadom nestala zauvek“, rekao je on.
Taj raspad razbija „poslednje iluzije“ koje Rusi možda imaju o zaslugama „prijateljskog preuzimanja“ njihove zemlje od strane SAD i njihovih saveznika nakon raspada Sovjetskog Saveza, dodao je analitičar.
On je ocenio da usred sadašnje konfrontacije, „iracionalno izjednačavanje Zapada sa ’progresivnim’, Zapadnog sa ’atraktivnim‘” od strane nekih ljudi u Rusiji više nije „ažurno”. Takva raspoloženja, kako je rekao, opstaju u različitim oblicima još od vremena Petra Velikog, koji je vladao zemljom krajem 17. i početkom 18. veka.
Članak od 3.500 reči daje pregled predstojećeg ažuriranja ruskog spoljnopolitičkog koncepta, dokumenta koji usmerava rad ministarstva spoljnih poslova i drugih delova vlade. Moskva doživljava kao neizbežan dolazak multipolarnog svetskog poretka, koji bi zamenio kratak trenutak unipolarnosti predvođene SAD koja se pojavila 1990-ih.
Nekoliko „civilizacijskih“ blokova, od kojih svaki predvodi moćna nacija poput SAD, Kine ili Rusije, biće zainteresovane strane u budućnosti, ali tačna konfiguracija tek treba da se utvrdi, predvideo je Drobinin.
Diplomata je optužio SAD da aktivno podriva međunarodne institucije i na drugi način destabilizuje svet u besplodnom pokušaju da odloži smanjenje svoje moći. Rusija je na čelu suprotstavljanja Vašingtonu, rekao je on.
„Moramo da shvatimo da je rusofobično nastrojeni kolektivni Zapad opasan i motivisan… protivnik koji ostaje jak, ima vodeći vojno-tehnološki potencijal i kontroliše veliki deo globalnih tržišta, finansijskih resursa, logističkih lanaca i tokova informacija, “, upozorio je.
Rusija će težiti bližim vezama sa nezapadnim igračima, podsticati regionalnu integraciju, pomoći u stvaranju novih međunarodnih finansijskih i upravljačkih mehanizama koji bi bili slobodni od zapadne kontrole i na drugi način obezbediti da ima pravo glasa o tome kako će funkcionisati budući multipolarni svet, rekao je Drobinjin. .
„Za mnoge [nacije] akutni problemi su pristup jeftinoj energiji (ne prelazak na ‘zelenu’ tehnologiju), socio-ekonomski razvoj (ne ultraliberalna verzija ljudskih prava), bezbednost i suverena jednakost (a ne nametnuti zapadni stil izborna demokratija)“, tvrdio je on.
Što se tiče odnosa sa nacijama koje Rusija smatra „neprijateljskim“, to je trenutno „moguće samo na jednoj transakcijskoj osnovi… u slučajevima kada bi Rusija imala koristi i gde nema odgovarajuće alternative“, rekao je diplomata.
Prema rečima Drobinjina, Moskva se nada da će se Evropa udaljiti od Vašingtona i postati sopstvena sila, pošto političke snage koje teže suverenitetu i nacionalnim interesima dobijaju moć.
Rusija bi mogla da „Evropi ponudi šemu buduće saradnje koja bi s jedne strane podržala autonomističke želje Evropljana, a sa druge bi obezbedila da se naša nacija ne suoči sa bilo kakvim pretnjama iz evropskog pravca“, napisao je on. Postizanje tog cilja predstavljalo bi izazov, priznao je.
