Rukovodstvo Tajpeja i SAD odgovorno je za stvaranje sukoba između dve strane Tajvanskog moreuza, insistira Ma Ksiaoguang, portparol kancelarije za tajvanska pitanja Državnog saveta Kine.
Tajvanski predsednik Cai Ing-ven i Demokratska progresivna partija (DPP), „oslanjajući se na spoljnu podršku, voljno su preuzeli ulogu piona i pojačali provokacije u potrazi za nezavisnošću“, rekao je Ma u utorak, misleći na posetu Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi na samoupravno ostrvo, koje Peking smatra delom svoje teritorije.
„SAD su pojačale svoje napore da pokušaju da odigraju na tajvansku kartu, neprestano su dolivale ulje na vatru, praveći planove da obuzdaju Kinu preko Tajvana“, istakao je portparol.
Tajpej i Vašington neće moći da se obele, bez obzira na „trikove“ koje bi mogli da upotrijebe da to urade, jer su „oni kreatori sukoba između dve strane Tajvanskog moreuza [koji razdvaja ostrvo i kopnenu Kinu] , razarači mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu“, rekao je on.
Prema Ma, planovi rukovodstva Tajvana da se „oslone na SAD za nezavisnost“ osuđeni su na propast. A iluzija „traženja nezavisnosti silom“ samo će ubrzati pad Caija i Demokratske progresivne partije, a takođe će gurnuti Tajvan u ponor katastrofe, dodao je on.
DPP je nacionalistička partija levog centra koja dominira Pan-zelenom koalicijom koja ima većinu u tajvanskom parlamentu. Vladajuća partija, kojom predsedava Cai, vodi socijalno liberalnu politiku kod kuće, dok se istovremeno zalaže za više izdvajanja za odbranu kako bi mogla da odbrani ostrvo od Kine.
Pelosi, koja je treća u redu za predsednika SAD, sletela je u utorak u Tajpej, postavši najviši američki zvaničnik koji je to učinio od 1997. Putovanje je održano uprkos energičnim protestima Kine, koja je taj potez nazvala „opasnim i provokativnim .”
Dok je bio u Tajpeju, predsedavajući Predstavničkog doma sastao se sa predsednikom Caijem i lokalnim poslanicima, uveravajući ih da Vašington „neće odustati od naše posvećenosti Tajvanu“ i opisujući to ostrvo kao „jedno od najslobodnijih društava na svetu“.
Peking je reagovao na putovanje najavljujući seriju vojnih vežbi i vežbi bojeve vatre u šest pomorskih oblasti oko Tajvana. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je takođe upozorilo na „ozbiljan uticaj posete na političke temelje odnosa Kine i SAD“.
Tajvan, koji sebe zvanično naziva Republikom Kinom (ROC), je samoupravan od 1949. godine, ali nikada nije zvanično proglasio nezavisnost od Pekinga.
Uprkos zvaničnom priznanju Pekinga kao jedine legitimne vlasti u Kini od 1979. godine, SAD održavaju snažne nezvanične veze sa Tajvanom, prodajući oružje ostrvu od 23,5 miliona stanovnika i podržavajući njihovo nastojanje za suverenitetom.
