Dogovor Moskve i Kijeva o deblokadi ukrajinskog izvoza žitarica mogao bi da ponudi put napred ka mogućem prekidu vatre u petomesečnom sukobu, izjavio je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, prenosi Rojters.
Prvi brod za prevoz žitarica koji je napustio ukrajinske luke tokom rata bezbedno se usidrio kod turske obale u utorak i trebalo bi da bude pregledan u sredu.
„Dobra vest je da Kremlj želi rešenje putem pregovora“, rekao je Šreder za nedeljnik Stern i RTL/ntv u sredu, dodajući da se sastao sa Putinom u Moskvi prošle nedelje.
„Prvi uspeh je dogovor o žitu, koji bi se možda mogao polako proširiti na prekid vatre“, rekao je on.
Šreder je rekao da se rešenja za ključne probleme kao što je Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine, mogu pronaći tokom vremena, „možda ne više od 99 godina, kao u Hong Kongu, već u sledećoj generaciji“.
Šreder, kancelar od 1998. do 2005. godine, kritikovao je rat u Ukrajini, ali je odbio da osudi Putina.
U međuvremenu, Rusija je optužila Sjedinjene Države da su direktno umešane u sukob u Ukrajini, a ne samo da snabdevaju Kijev oružjem.
Rusko ministarstvo odbrane, na čelu sa Putinovim saveznikom, saopštilo je da komentari Vadima Skibickog, zamenika šefa vojne obaveštajne službe Ukrajine, britanskom listu Telegraf pokazuju da je Vašington umešan u sukob.
Skibicki je za list rekao da su obavještajni zvaničnici SAD i Ukrajine pre napada imali konsultacije i da je Vašington imao efikasan veto na predviđene mete, ali da američki zvaničnici nisu davali direktne informacije o ciljanju.
„Sve ovo nepobitno dokazuje da je Vašington, suprotno tvrdnjama Bele kuće i Pentagona, direktno umešan u sukob u Ukrajini“, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva odbrane u utorak.
„Bajdenova administracija je direktno odgovorna za sve raketne napade koje je Kijev odobrio na stambena naselja i civilnu infrastrukturu u naseljenim područjima Donbasa i drugih regiona, koji su rezultirali masovnom smrću civila.
Nije bilo trenutne reakcije Bele kuće ili Pentagona na tvrdnje ministarstva.
Pentagon je, međutim, demantovao tvrdnje Moskve da je Rusija uništila šest američkih raketnih sistema HIMARS od početka rata u Ukrajini. Rusija redovno tvrdi da je pogodila HIMARS, ali tek treba da pokaže dokaz.
Ukrajina i Zapad optužuju Rusiju da gotovo svakodnevno izvodi razorne raketne napade na civilne ciljeve. Obe strane poriču da su namerno gađale civile.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u utorak da uprkos snabdevanju oružjem sa Zapada, snage njegove zemlje još uvek ne mogu da prevaziđu ruske prednosti u teškom naoružanju i ljudstvu.
„Ovo se veoma oseća u borbama, posebno u Donbasu… Tamo je samo pakao. Reči to ne mogu opisati“.
Nemac Šreder rekao je da je budućnost Donbasa komplikovana. Donbas, tradicionalno industrijsko srce Ukrajine na istoku, doživeo je neke od najtežih borbi u ratu.
Rusija je 24. februara poslala desetine hiljada vojnika u Ukrajinu u, kako naziva, „specijalnoj vojnoj operaciji“. Kijev i Zapad su to osudili kao ničim izazvan agresorski rat.
Na konferenciji UN u utorak, Igor Višnjevecki, zamenik direktora odeljenja za neproliferaciju i kontrolu naoružanja ruskog ministarstva spoljnih poslova, odbacio je sve navode o „ničim izazvanoj agresiji“. On je takođe dodao da je Moskva uverena da nuklearni rat „nikada ne sme da se vodi“.
Ruski diplomata Aleksandar Trofimov rekao je Ujedinjenim nacijama da će Moskva koristiti nuklearno oružje samo kao odgovor na oružje za masovno uništenje ili napad konvencionalnim oružjem koji ugrožava postojanje ruske države.
„Nijedan od ova dva hipotetička scenarija nije relevantan za situaciju u Ukrajini“, rekao je Trofimov, visoki diplomata u odeljenju za neširenje i kontrolu naoružanja ruskog ministarstva spoljnih poslova.
U međuvremenu, dogovor o deblokadi ukrajinskog izvoza žitarica od 22. jula, koji su posredovali UN, imao je početni uspeh kao prvi natovareni brod od ruske invazije bezbedno se usidrio kod turske obale.
Brod „Razoni” pod zastavom Sijera Leonea nalazio se na ulazu u moreuz Bosfor, koji povezuje Crno more sa svetskim tržištima, oko 18.00 GMT u utorak, oko 36 sati nakon što je napustio ukrajinsku luku Odesa.
Brod, koji je natovaren sa 26.527 tona kukuruza, trebalo bi da bude pregledan u sredu u Turskoj.
Portparol UN Stefan Dužarik rekao je novinarima u Njujorku da se oko 27 brodova nalazi u tri ukrajinske luke obuhvaćene izvoznim sporazumom i da su spremne da krenu.
Izvoz jednog od vodećih svetskih proizvođača žitarica ima za cilj da pomogne u ublažavanju globalne krize hrane.
Poznata kao evropska žitnica, Ukrajina se nada da će izvoziti 20 miliona tona žitarica koje se čuvaju u silosima i 40 miliona tona žetve koja je sada u toku, prvo iz Odese i obližnjih Pivdennjeg i Černomorska.
Rusija je odlazak Razonija nazvala „veoma pozitivnom“ vestima. Negirala je odgovornost za prehrambenu krizu, rekavši da su zapadne sankcije usporile njen izvoz.
