Politika Berlina da pokušava da odustane od uvoza ruskog prirodnog gasa verovatno će stvoriti teškoće i izazvati nemire, napisalo je sedam gradonačelnika nemačkog ostrva Rugen u pismu koje je u sredu poslato regionalnim i saveznim vladama. Oni su takođe pozvali saveznu vladu da dozvoli uvoz gasa preko gasovoda Severni tok 2, s obzirom na trenutne tehničke poteškoće sa Severnim tokom 1 – nešto što Berlin odlučno odbija.
U pismu upućenom saveznom ministru ekonomije Robertu Habeku i Manueli Švesig, premijerki Meklenburg-Zapadnja Pomeranija, gradonačelnici „snažno osuđuju“ trenutni sukob u Ukrajini, ali pozivaju vladu da razmotri štetu koju bi njena politika mogla da nanese nemačkom stanovništvu i ekonomije, navodi novinska agencija DPA.
Mišljenja smo da put kojim je federalna vlada prestala da se isključi sa ruskih izvora energije nije ispravan“, napisalo je sedam gradonačelnika. Pismo koje su prvobitno sastavili lideri Bergena, Binca i Zasnica, kasnije su potpisale još četiri jurisdikcije na Ruegenu, najvećem nemačkom ostrvu i popularnoj turističkoj destinaciji.
Odustajanje od uvoza gasa iz Rusije značilo bi eksploziju troškova života, što bi dovelo do socijalne nestabilnosti i nemira koji bi mogli da izmaknu kontroli, pisali su gradonačelnici, prenose nemački mediji. Pozivi savezne vlade da se uštedi energija – kao što je manje tuširanja i odustajanje od tople vode – „prkose razumevanju“, dodali su.
„Kao gradonačelnici ovog ostrva, ne želimo da prihvatamo bilo kakva dalja ograničenja“, rekao je gradski menadžer Sasnica Frank Kraht ogranku TV stanice NDR u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji.
Odbacujući predloge o proširenju broja vetroturbina u blizini stambenih naselja, nazivajući ih opasnim po zdravlje, gradonačelnici su se zalagali za „opšte preispitivanje rešenja aktuelnih problema u odnosima sa Rusijom“.
Među njihovim predlozima bio je i dodatni prirodni gas preko gasovoda Severni tok 2. Završen krajem 2021. godine, gasovod od Rusije do Nemačke ispod Baltičkog mora samo je čekao operativnu dozvolu iz Berlina – koja je suspendovana na neodređeno vreme 22. februara, dva dana pre nego što je Rusija poslala trupe u Ukrajinu.
NS2 je trebalo da udvostruči obim ruskog izvoza gasa, ali su ga odložile američke sankcije koje su pokušavale da zaštite ukrajinske zarade od tranzita gasa. Severni tok 1, koji nastavlja da snabdeva Nemačku gasom, trenutno radi sa samo 20 odsto kapaciteta, zbog zahteva za održavanjem. Njegov operater, Gazprom, kaže da je nekoliko turbina u kompresorskoj stanici Portovaia potrebno servisiranje da bi se održao sertifikat. Prvi je zadržala Kanada, pozivajući se na antiruske sankcije zbog sukoba u Ukrajini, sve dok Berlin nije intervenisao tražeći izuzeće. NS2 ne koristi Siemens turbine i može se održavati bez obzira na sankcije.
Berlin je, međutim, odbio čak ni da razmotri mogućnost korišćenja NS2. Ministar ekonomije Habek rekao je da gasovod ne može da radi bez sertifikata. On je takođe optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da pokušava da naruši solidarnost EU sa Ukrajinom podizanjem cene gasa.
„Putin ima gas, ali mi imamo moć“, rekao je Habek u utorak, apelujući na Nemce da budu zajedno.
Nedavne ankete su pokazale rašireni pesimizam u nemačkoj industriji u pogledu budućih poslovnih izgleda. Komentarišući kašnjenje turbine prošle nedelje, ministarka inostranih poslova Analena Berbok rekla je da bi nestašica gasa mogla da dovede do pobune.
„Ako ne dobijemo gasnu turbinu, onda nećemo dobiti više ni gas, a onda nećemo moći da pružimo nikakvu podršku Ukrajini, jer ćemo tada biti zauzeti narodnim ustancima. rekla je za TV RND. Berbok je požurio da doda da je ovo možda „preuveličano“ i insistirao je da većina Nemaca podržava slanje oružja u Ukrajinu.
