Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je da su izuzetno topli dani bili krajem juna i početkom jula, kada je zabeleženo i preko 37 stepeni, a maksimum toplote je bio u subotu , kada je u Beogradu bilo 39 stepeni, a u nekim mestima i do 40 stepeni.
„Što nije rekordna temperatura. Oborili smo u subotu datumski rekord za 23. jul. Ako poredimo Beograd, koji ima najduži niz podataka, temperatura do subote, prethodni rekord je bio 37,3“, istakao je Todorović.
Napomenuo je da smo daleko od temperaturnih rekorda koji su zabeleženi 2007. godine.
„To je 24. jul 2007. godine. U Beogradu je bilo 43,6, a za područje Srbije – Smederevska Palanka 44,9. I u drugim mestima je bilo preko 40, mislim da samo u par mesta nije zabeležen rekord“, naveo je Todorović.
Istakao je da bilo mnogo viših temperatura, a da u narednom periodu ne može da isključi visoke temperature do kraja leta, pošto su, kako je naveo, vremenske prilike nepredvidive.
„Pregurali smo polovinu leta. Biće toplo i u avgustu i poslednjih dana jula. Biće sigurno temperatura preko 35 stepeni, što se smatra ekstremno visokim temperaturama. U petak je takva jedna prilika, to je 29. jul. Neće biti kao 23. jula, pred promenu vremena sa blagim osveženjem sa pljuskovima i grmljavinom. Tako da bi, na primer, u nedelju, ponedeljak i utorak maksimalna temperatura bila između 27 i 32 stepena, što je oko prosečnih vrednosti unazad decenijama“, rekao je Todorović.
Istakao je da u meteorologiji postoji tradicija davanja imena pojavama koje imaju posledice po stanovništvo, a to su tropski cikloni. NJima se, kako je naveo, imena daju više od 60 godina.
Nedeljko Todorović je naveo da nemačka meteorološka služba ponekad na sajtu raspiše neki konkurs za kumovanje određenim meteorološkim pojavama, ali da se zvanično za vantropske ciklone ili anticiklone, kao što je ovaj sa visokim pritiskom i toplim vazduhom ne određuju nazivi.
Objasnio je da su pljuskovi i nepogode karakteristika letnjeg vremena i naše klime, kao i da toga nema zimi, već samo tokom toplog dela godine.
„Ovo leto bilo je tih pljuskova i grmljavina, ali u većini mesta oni nisu doneli ni kap kiše, uslovno rečeno. Zato ova suša, preovlađuje sušni karakter leta. Još od februara, kada su bile obične zimsko-prolećne kiše, bio je manjak padavina. Kada su počele pljuskovite padavine koje su izolovane kao retke, one su se pokazale još manje efikasnim da bi se zemlja napojila vodom, tako da se suša nastavlja“, naveo je Todorović.
Istakao je da je pljuskova sa grmljavinom uvek bilo i da će ih biti uvek.
Todorović je napomenuo da su akumulacije iz kojih se napajaju hidroelektrane na minimumu i da je to posledica suše koja je počela još u februaru.
