Evropske kompanije koje se okreću uglju kao alternativi ruskom gasu suočavaju se sa udarom u pogledu svojih ekoloških, društvenih i upravnih rejtinga, ostavljajući ih da se bore da impresioniraju investitore koji i dalje glasno govore o održivosti, prenosi Rojters.
Uprkos energetskoj krizi nakon sankcija Rusiji, glavni evropski investitori kažu da neće ublažiti svoje investicione principe dostizanja neto nultih ciljeva u pogledu emisija gasova staklene bašte do 2050. godine ili ranije.
Investitori sve više koriste ESG rejtinge, koje su razvile kompanije kao što su MSCI ili Sustainalitics, da bi procenili zasluge firmi. Sagorevanje uglja, koji proizvodi više ugljen-dioksida od alternativa poput nafte i gasa, daje kompanijama crnu oznaku.
Evropske zemlje, uključujući Nemačku i Italiju, ipak razmatraju vraćanje uglja zbog ukrajinske krize, koja je prekinula dotok ruskog gasa. Neke kompanije, poput nemačkog proizvođača specijalnih hemikalija Lankess (LKSSG.DE), takođe su rekle da bi mogle da troše više uglja.
Kompanije koje su zbog pritiska na troškove ili nacionalne politike prinuđene da koriste gorivo mogle bi da nadoknade osnovu pronalaženjem drugih načina da poboljšaju svoje ekološke akreditive, ili fokusiranjem na S i G u ESG-u, dodaju izvori iz industrije.
„Kada se vaše emisije povećaju, pod uslovom da su sve ostale jednake, u većoj ste nevolji iz perspektive rejtinga“, rekao je Silvain Vanston, izvršni direktor za istraživanje klimatskih promena u MSCI. „Ako smislite fantastičnu novu posvećenost, to bi moglo da bude protivteža.“
Ali do sada je nekoliko kompanija uspelo da pronađe srebrni metak da se suprotstavi upotrebi goriva koje veoma zagađuje. Lankess, koji je ranije priznao uticaj na svoj ugljenični otisak, odbio je da komentariše potencijalni uticaj sagorevanja većeg broja uglja na njen ESG rejting.
Međutim, istakla je da bi, ako se poskupi sa tržišta, to moglo značiti zatvaranje fabrika i gubitak radnih mesta, što potencijalno utiče na „socijalni“ aspekt njenog poslovanja.
Postoje i druge opcije koje su dostupne kompanijama koje žele da sačuvaju svoje rejtinge. Dejvid Meknil, šef odeljenja za klimatske rizike u Sustainable Fitch-u, rekao je da agencija razmatra širok uticaj kompanije na ESG kada ga procenjuje. „Ako elektroprivreda izdaje zelenu obveznicu, to je nešto što bismo razmotrili“, rekao je on.
Neke kompanije kao što je italijansko komunalno preduzeće Enel (ENEI.MI) izdale su obveznice vezane za održivost povezane sa njihovim ukupnim performansama održivosti.
Obveznice vezane za održivost i zelene obveznice, koje finansiraju specifične ekološke projekte, su, međutim, imale loš učinak poslednjih meseci pošto su izgledi za veće kamatne stope i moguća recesija uticali na tržišta korporativnog duga u širem smislu.
Najveći nemački proizvođač električne energije RVE (RVEG.DE), čiji je izvršni direktor prošlog meseca rekao da Nemačka treba da uštedi gas u svom energetskom sektoru tako što će ga zameniti ugljem, ranije je emitovao zelene obveznice.
Portparol grupe rekao je da je RVE i dalje fokusiran na proširenje upotrebe obnovljivih izvora energije i vodonika u cilju daljeg ubrzanja postepenog izbacivanja uglja, strategije koju su njeni investitori dali „široko odobrenje“.
Druge kompanije, kao što je najveća evropska topionica bakra Aurubis (NAFG.DE), takođe su rekle da njihov cilj ostaje dekarbonizacija, uprkos dodatnim kratkoročnim komplikacijama uključivanja uglja u energetski miks.
Investitori insistiraju da su na sličan način posvećeni. AKSA Investment Managers, Allianz Global Investors i Zurich Insurance, koji između njih upravljaju imovinom od 1,8 biliona dolara, svi su rekli da se drže svojih planova za smanjenje potrošnje uglja uprkos ratu u Ukrajini.
„Ne menjamo svoju poziciju i ne menjamo našu politiku – mi se držimo kursa“, rekla je šefica grupe za održivost u Cirihu Linda Frajner.
Za sada evropska energetska kriza pokazuje malo znakova da je rešena. Ostaje da se vidi koliko daleko kompanije ili investitori mogu da zadrže veru u važnost dugoročnih principa ESG-a, kao što je isključivanje uglja ako se situacija pogorša.
„Ugalj postavlja pitanje energetske bezbednosti koje je kratkoročno u suprotnosti sa problemom dekarbonizacije“, rekao je Aleks Simkoks, šef ESG investicija u kompaniji Mondrian.
„Ako ste u Nemačkoj i Rusija prekida gas, čak i ako ste u stranci Zelenih, trebalo bi da prihvatite da je proširenje električne energije na ugalj pragmatičan odgovor.
