Srbija, kandidat za EU, održava bliske veze sa Kremljom tokom desetogodišnje vladavine predsednika Aleksandra Vučića i okleva da se pridruži sankcijama protiv Rusije, uprkos pritisku Zapada, piše briselski portal.
Na pitanje da li bi EU bila zainteresovana da ubrza pregovore o pristupanju sa Beogradom, Varhelji je rekao da je „Srbija uvek bila u veoma posebnim odnosima sa Rusijom“.
„Ono što vidimo u Srbiji je da su u veoma teškoj situaciji zbog ranjivosti kada je u pitanju snabdevanje energijom i zbog nesredjenog bezbednosnog okvira“, rekao je Varhelji i istakao da je zemlja gotovo potpuno zavisna od ruskog gasa i da je njena vodeća energetska kompanija u većinskom ruskom vlasništvu.
Varhelji je rekao da se, uprkos bojaznima oko uskladjivanja (spoljne politike), vide pozitivni znaci poslednjih meseci od kojih je jedan glasanje Srbije u skladu sa Zapadom u Generalnoj skupštini UN o Ukrajini.
„Želimo da Srbija bude naš saveznik, potrebno nam je da se Srbija solidariše sa nama, ali takodje moramo da razumemo njen stav kada od nje nešto tražimo“, rekao je Varheji.
Evropski komesar se ranije suočio sa kritikama zbog pokušaja da podstakne Beograd na putu ka EU uprkos bojaznima oko vladavine prava.
Prema njegovim rečima, Srbija pravi male korake i Brisel treba da joj dozvoli da se ti koraci ostvare.
„Jer, ako to ne učinimo, onda dobijamo upravo suprotno od onoga što želimo“, rekao je Varheji nagoveštavajući da otvoreno prejako guranje Beograda na odredjenim pozicijama nosi rizik od gubitka te zemlje za EU.
Varhelji je rekao da mnoge članice EU žele da vide od Beograda više od solidarnosti.
„Nadam se da će to postepeno doći iz Beograda jer je Beograd na evropskom putu, Srbija je zemlja kandidat za EU“, rekao je evropski komesar.
Varhelji je rekao i da je rat u Ukrajini „uozbiljio“ debatu o procesu proširenja EU i ukazao na potrebu ubrzanja procedura koje je prethodna Komisija u suštini zaustavila.
„Možda je to jedini pozitivan efekat ruskog rata u Ukrajini jer je ‘otreznio’ diskusije o proširenju, kao i kapacitet apsorpcije EU“, rekao je Varhelji.
EU, prema njegovim rečima, danas ne samo da shvata, već je i spremna da na tome radi, da Evropa neće uživati bezbednost, stabilnost i prosperitet bez pune integracije Zapadnog Balkana.
Poslednjih godina u EU nije bilo mnogo volje za proširenje i neke članice su tražile reformu Unije pre nego što primi nove članice.
„Ne zaboravite, mi smo preuzeli mandat od Evropske komisije koja je rekla ne proširenju, šteta je tada napravljena“, kazao je Varheji dodajući da je u drugoj polovini svog mandata Junkerova Komisija „shvatila da je to bila strateška greška“.
„Ono što sada očekujem i što će biti ogromna odgovornost za Komisiju, jeste da postoji jasna politička volja, što nije uvek bilo očigledno“, istakao je evrokomesar.
