Kina je izdala oštra privatna upozorenja Bajdenskoj administraciji o predstojećem putovanju na Tajvan Nensi Pelosi, predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa, što je izazvalo uzbunu među zvaničnicima Bele kuće koji se protive njenoj poseti.
Šest ljudi upoznatih sa kineskim upozorenjima reklo je da su ona bila znatno jača od pretnji koje je Peking upućivao u prošlosti kada je bio nezadovoljan američkim akcijama ili politikom prema Tajvanu.
Kina je javno zapretila „snažnim merama“ ako Pelosi nastavi sa planiranom posetom u avgustu. Ali jedna osoba je rekla da je Kina privatno izrazila „jače protivljenje“ SAD nego ranije. Nekoliko drugih ljudi upoznatih sa situacijom reklo je da je privatna retorika otišla još dalje sugerišući mogući vojni odgovor.
Peking nije bio eksplicitan u pogledu svojih potencijalnih odgovora. Njena vojska bi mogla da pokuša da spreči Pelosi da sleti na Tajvan ili da preduzme druge radnje da ometa njenu posetu, kao što je korišćenje borbenih aviona za presretanje njenih američkih vojnih aviona.
Nekoliko ljudi je reklo da Bela kuća pokušava da proceni da li Kina upućuje ozbiljne pretnje ili se upušta u ivicu u pokušaju da izvrši pritisak na Pelosi da odustane od svog putovanja.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i drugi visoki zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost protive se putovanju zbog rizika od eskalacije tenzija preko Tajvanskog moreuza, prema dvojici ljudi upoznatih sa debatom.
NSC je odbio da komentariše da li je administracija pozvala Pelosi da otkaže svoje putovanje. Džon Kirbi, šef NSC za strateške komunikacije, rekao je u petak da je tim NSC obezbedio „kontekst, činjenice i geopolitičke relevantne informacije“ i da je predsednica sama donosila odluke.
Kontroverza oko putovanja izazvala je zabrinutost među saveznicima Vašingtona koji su zabrinuti da bi to moglo da izazove krizu između SAD i Kine, prema nekoliko ljudi koji znaju za situaciju.
Kao još jedna ilustracija povećane zabrinutosti, američki ambasador u Kini Nik Berns ove nedelje je naglo prekinuo posetu Vašingtonu i vratio se u Peking, delom zbog rastuće zabrinutosti oko Tajvana, ali i da bi se pripremio za predstojeći telefonski razgovor između predsednika Džoa Bajdena i njegov kineski kolega Si Đinping. Stejt department je odbio da komentariše.
Bajden je ove nedelje rekao da očekuje da će razgovarati sa Sijem do kraja meseca. Očekuje se da će dvojica lidera razgovarati o Tajvanu, koji se pokazao kao ozbiljna tačka.
Kina je poslala sve veći broj ratnih aviona u tajvansku „zonu za identifikaciju protivvazdušne odbrane“ otkako je Bajden došao na funkciju. U maju je Bajden rekao da će SAD vojno intervenisati da odbrani Tajvan od bilo kakvog kineskog napada.
Kontroverza oko Pelosijevog putovanja izbila je nakon što je Fajnenšel tajms otkrio da ona planira da poseti Tajvan kako bi pokazala podršku jer je pod rastućim pritiskom Kine u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu, što je povećalo strahove od kineske vojne akcije. Pelosi i njena delegacija će takođe posetiti Japan, Singapur, Indoneziju i Maleziju.
Vreme posete je osetljivo za Kinu. Doći će u istom mesecu kada se obeležava 1. avgusta od osnivanja Narodnooslobodilačke vojske. To se takođe može poklopiti sa godišnjom konklavom rukovodstva Komunističke partije u priobalnom letovalištu Beidaihe gde kadrovi raspravljaju o politici, ali se ponekad i bave borbom za vlast.
Konklava je ove godine još važnija jer će Si morati da postavi teren za obezbeđivanje trećeg mandata bez presedana na 20. kongresu Komunističke partije Kine u novembru.
Otkako su SAD normalizovale odnose sa Kinom i promenile diplomatsko priznanje sa Tajpeja na Peking 1997. godine, zadržale su politiku „jedne Kine“ prema kojoj priznaju Peking kao jedinu kinesku vladu, a istovremeno samo priznaju stav Pekinga da je Tajvan deo Kine.
Peking je optužio Bajdena da razvodnjava tu politiku preduzimanjem koraka poput slanja delegacije visokog profila bivših američkih zvaničnika u Tajpej ranije ove godine.
Pelosi bi bila najviši američki političar koji je posetio Tajvan otkako je tadašnji predsednik republike Njut Gingrič otputovao u Tajpej 1979. Peking se protivi bilo kakvim potezima koji, izgleda, daju legitimitet Tajvanu kao nezavisnoj zemlji ili da odnose SAD čine formalnijim.
Neki stručnjaci kažu da Kina pogrešno veruje da Bela kuća koordinira posetu jer Pelosi i Bajden pripadaju istoj stranci, iako je Kongres nezavisan i Bajden nema moć da blokira njene planove putovanja.
Pentagon je ove nedelje obavestio Pelosi o scenarijima koji bi se mogli desiti ako otputuje u Tajpej. Nakon tog brifinga, Bajden je rekao novinarima da „vojska misli da trenutno nije dobra ideja“ da Pelosi nastavi. Ali američki zvaničnici su rekli da je vojska jednostavno navela različite rizike vezane za takvu posetu.
Na konferenciji za novinare sledećeg dana, Pelosi je rekla da Bajden nije izrazio zabrinutost u vezi sa putovanjem, što je ona odbila da potvrdi. Međutim, ona se na to indirektno osvrnula rekavši da se čini da Bajden ukazuje na neke od scenarija koji bi se mogli dogoditi ako bi ona posetila Tajvan.
„Mislim da je ono što je predsednik rekao [da] se možda vojska plašila da će naš avion biti oboren ili nešto slično od strane Kineza“, rekla je ona. „Čuo sam to anegdotski, ali nisam čuo od predsednika.
Pelosijeva kancelarija nije odgovorila na zahtev za komentar o tome da li bi mogla da odustane od svog putovanja.
Ljudi informisani o pitanjima nacionalne bezbednosti u Tajpeju rekli su da je rizik da bi Peking mogao značajno pojačati vojnu agresiju kao odgovor na Pelosijevu posetu bio izraženiji nego prošle godine s obzirom na rastuću napetost.
„Ranije je gangster nosio odelo, ali sada direktno vadi nož“, rekao je visoki tajvanski zvaničnik.
