ŽENEVA – Kina traži od šefa Ujedinjenih nacija za ljudska prava da sahrani dugo očekivani izveštaj o kršenju ljudskih prava u Sinđijangu, navodi se u kineskom pismu koje je Rojters video i koje su potvrdile diplomate iz tri zemlje koje su ga primile, prenosi Rojters.
Visoka komesarka Ujedinjenih nacija Mišel Bačelet suočila se sa oštrim kritikama civilnog društva zbog toga što je bila previše meka prema Kini tokom posete u maju i od tada je rekla da će se uzdržati od traženja drugog mandata iz ličnih razloga.
Ali pre nego što ode krajem avgusta, obećala je da će objaviti izveštaj o zapadnom kineskom regionu Ksinjiang. Grupe za ljudska prava optužuju Peking za zlostavljanje nad Ujgurskim stanovnicima Sinđanga, uključujući masovnu upotrebu prinudnog rada u logorima za interniranje. Kina je odlučno demantovala optužbe.
U pismu čiji je autor Kina izražena je „ozbiljna zabrinutost“ u vezi sa izveštajem Sinđianga i ima za cilj da zaustavi njegovo objavljivanje, rekla su četiri izvora – troje diplomata i stručnjak za prava koji su svi govorili pod uslovom da ostanu anonimni. Rekli su da je Kina počela da ga distribuira među diplomatskim misijama u Ženevi od kraja juna i zamolila zemlje da ga potpišu kako bi pokazale svoju podršku.
„Procena (o Sinđijangu), ako bude objavljena, pojačaće politizaciju i blokovsku konfrontaciju u oblasti ljudskih prava, potkopati kredibilitet OHCHR (Ureda visokog komesara za ljudska prava) i naštetiti saradnji između OHCHR-a i država članica. “, navodi se u pismu, pozivajući se na Bačeletovu kancelariju.
„Snažno apelujemo na gospođu Visoku komesarku da ne objavljuje takvu procenu.
Liu Jujin, portparol kineske diplomatske misije u Ženevi, nije rekao da li je pismo poslato niti je odgovorio na pitanja o njegovom sadržaju.
Liu je rekao da je skoro 100 zemalja nedavno izrazilo svoju podršku Kini po pitanjima vezanim za Sinđang „i da se protive mešanju u unutrašnje stvari Kine pod izgovorom ljudskih prava”.
Ova podrška je izražena kroz javne izjave na poslednjoj sednici Saveta UN za ljudska prava, koja je završena 8. jula, i kroz „zajedničko pismo“, dodao je Liu, koristeći termin koji označava Kinu i druge potpisnice.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je Rojtersu da bi Bačelet bila svedok „pravog Sinđianga sa sigurnim i stabilnim društvom“ kada je posetila region tokom svog majskog putovanja u Kinu.
Portparol je rekao da pokušaji nekih zemalja da „uprljaju imidž Kine“ koristeći pitanje Sinđijanga neće uspeti.
Nije bilo jasno da li je Bačelet primila pismo, a portparol OHCHR-a je odbio da komentariše ovo pitanje.
Izveštaj Sinđianga se finalizuje pre objavljivanja javnosti, dodao je on, rekavši da to uključuje standardnu praksu deljenja kopije sa Kinom radi komentara.
Izveštaj treba da se bavi tretmanom Kine prema svojoj ujgurskoj manjini. Tim stručnjaka za prava počeo je da prikuplja dokaze za to pre više od tri godine, ali je objavljivanje odloženo mesecima iz nejasnih razloga.
Rojters nije mogao da utvrdi koliko je potpisa dobilo pismo. Jedan od četiri izvora, diplomata sa sedištem u Ženevi, odgovorio je na pismo pozitivno dajući podršku svoje zemlje.
Druga verzija pisma koju je takođe video Rojters bila je kritičnija prema Bačeletovim postupcima, rekavši da je izveštaj Sinđijanga urađen „bez mandata i uz ozbiljno kršenje dužnosti OHCHR-a” i da bi potkopao njen lični kredibilitet.
Nije bilo jasno ko ga je uredio i zašto. Diplomata koji je potpisao pismo rekao je da je mekša verzija konačna.
Kina, kao i druge zemlje, ponekad nastoji da pridobije podršku za svoje političke izjave u okviru Saveta za prava sa sedištem u Ženevi putem diplomatskih memoranduma koje se od drugih traži da podrže.
Ovo ponekad može uticati na odluke Saveta od 47 članova, čije radnje nisu pravno obavezujuće, ali mogu da ovlaste istrage o sumnjama u kršenje zakona.
Dvojica ženevskih diplomata rekli su da pismo Kine predstavlja redak primer dokaza da Peking želi da direktno lobira kod Bačeleta. Ponekad, kažu, zemljama je teško reći ne Kini po pitanju ljudskih prava, s obzirom na bliske ekonomske veze.
Memorandum dolazi u kritičnom trenutku za telo UN za ljudska prava u poslednjih nekoliko nedelja Bačeletovog mandata, a još nije nominovan naslednik. Bačelet, 70, treba da napusti funkciju 31. avgusta.
