Korišćenjem nekoliko metara dugih, vibrirajućih metalnih greda, naučnici su napravili novo merenje „Velikog G“, poznatog i kao Njutnova gravitaciona konstanta, izveštavaju istraživači 11. jula u Nature Phisics. Tehnika bi mogla pomoći fizičarima da bolje rukuju do sada loše izmerenom konstantom.
Poznato je da je veliko G neverovatno teško odrediti. Prethodne procene konstante se ne slažu jedna sa drugom, ostavljajući naučnike u zbrci oko njene prave vrednosti. To je najmanje precizno poznata od osnovnih konstanti, grupa brojeva koji se obično pojavljuju u jednačinama, što ih čini glavnom metom za precizna merenja.
Pošto je test vibrirajućih zraka nova vrsta eksperimenta, „moglo bi pomoći da se razume šta se zaista dešava“, kaže inženjer i fizičar Jurg Dual iz ETH Ciriha.
Istraživači su u više navrata savijali jedan od snopova napred-nazad i koristili lasere da izmere kako je drugi snop reagovao na promenljivo gravitaciono povlačenje prvog snopa. Da bi pomogli u održavanju stabilne temperature i izbegli spoljne vibracije koje bi mogle da ometaju eksperiment, istraživači su svoj posao obavili 80 metara ispod zemlje, u nekadašnjoj vojnoj tvrđavi u švajcarskim Alpima.
Veliko G, prema novom merenju, je otprilike 6,82 x 10^11 metara kubnih po kilogramu po kvadratnoj sekundi. Ali procena ima nesigurnost od oko 1,6 odsto, što je veliko u poređenju sa drugim merenjima. Dakle, broj još uvek nije dovoljno precizan da utiče na debatu o vrednosti Velikog G. Ali tim sada planira da poboljša svoje merenje, na primer dodavanjem modifikovane verzije testa sa rotirajućim šipkama. To bi moglo pomoći da se smanji prostor za pomicanje Velikog G-a.
