Pacifičke ostrvske nacije, kojima se udvaraju Kina i Sjedinjene Države, upozorile su supersile, poručivši dvema najvećim svetskim emiterima ugljenika da preduzmu više akcija u vezi sa klimatskim promenama, istovremeno obećavajući jedinstvo u suočavanju sa rastućom geopolitičkom konkurs, piše Rojters.
Lideri na četvorodnevnom samitu Foruma pacifičkih ostrva, koji se sastao u glavnom gradu Fidžija, Suvi, bili su ljuti na pokušaj Kine da odvoji neke od nacija u trgovinski i bezbednosni sporazum, dok je Vašington obećao veći finansijski i diplomatski angažman.
Ekskluzivne ekonomske zone 17 članova foruma prostiru se na 30 miliona kvadratnih kilometara (10 miliona kvadratnih milja) okeana – obezbeđujući polovinu svetske tunjevine, ribe koja se najviše jede. Nacije takođe osećaju neke od najtežih efekata klimatskih promena jer rastuća mora preplavljuju niže ležeće oblasti.
Na samitu koji je završen u četvrtak, lideri su usvojili jezik koji je nekoliko članova koristilo prilikom proglašenja klimatske vanredne situacije, rekavši da to podržava ne samo nauka, već i svakodnevni život ljudi na Pacifiku.
Saopštenje, koje tek treba da bude objavljeno, pokazuje da su se nacije fokusirale na sledeću konferenciju Ujedinjenih nacija o klimi, COP27. Oni će se zalagati za udvostručenje finansijskih sredstava za klimu kako bi od velikih emitera doli do zemalja u razvoju u roku od dve godine, što je novac za koji kažu da je potreban da bi se prilagodili rastućem nivou mora i sve jačim olujama.
Saopštenje, koje je Rojters video, takođe poziva na značajan napredak na COP27 u finansiranju „gubitaka i štete“ ranjivih društava koja ne mogu da se prilagode i koja će morati da presele zajednice – što je bitka izgubljena na prošlogodišnjim globalnim pregovorima o klimi.
„Ono što nam je najvažnije je da obezbedimo hrabre obaveze svih zemalja na COP27 da postepeno ukinemo ugalj i druga fosilna goriva i povećamo finansije za najugroženije nacije i unapredimo uzroke poput ‘gubitaka i štete’ koji su najbitniji rizične ostrvske zajednice“, rekao je novinarima predsednik Fidžija Frank Bainimarama.
„Jednostavno ne možemo da se zadovoljimo ništa manje od opstanka svake pacifičke ostrvske zemlje“, rekao je Bainimarama, predsedavajući foruma.
Ministar spoljnih poslova Tuvalua Sajmon Kofe, koji je bukvalno talasao na poslednjoj globalnoj konferenciji o klimi stojeći do kolena u morskoj vodi kako bi pokazao sa čime se njegova zemlja suočava, rekao je za Rojters: „Postoji dostupna tehnologija za zaštitu ostrva i podizanje ostrva i to je ono što mi tražimo. To je veoma skupo.“
Kako se pacifički samit završavao, australijske zalihe uglja su porasle zbog očekivanja da bi Kina mogla da nastavi uvoz nakon što je dvogodišnji politički spor zaustavio isporuke uglja najvećem svetskom gorioniku uglja od drugog najvećeg izvoznika.
Za razliku od naklonosti tržišta, lideri u sedištu foruma sa slamnatim krovom raspravljali su o tome kako se nositi sa državnošću ljudi čija je nacija potonula u porastu mora, ili pravima na ribolovna područja definisana njihovom udaljenošću od kopna koje bi moglo nestati.
U saopštenju se navodi hitna potreba za pomoći u vezi sa ranjivosti duga i rastućim cenama hrane usred pandemije i ruske invazije na Ukrajinu.
U video obraćanju forumu, potpredsednica SAD Kamala Haris obećala je da će utrostručiti finansiranje pacifičkih ostrva tokom jedne decenije prema sporazumu o ribarstvu i otvoriti više ambasada.
Pacifički lideri su povremeno pokazivali iritaciju zbog globalnog fokusa na nadmetanje između Vašingtona i Pekinga oko njihovog regiona.
Australija je, u skladu, manje govorila o bezbednosti i obećala veću podršku agendi svojih suseda o klimatskim promenama, iako su najave pomorskog nadzora radi zaštite održivog ribolova nagovestile njenu suštinsku zabrinutost.
„Zemljama koje su odgovorne za većinu ilegalnog ribolova teže je nego da tvrde da će podržati region da zaustavi ilegalni ribolov“, rekao je australijski ministar za Pacifik Pat Konroj u intervjuu, misleći na Kinu.
Australijski zvaničnici privatno kažu da ne žele bezbednosne izbore u regionu vođene ekonomskim vezama sa Kinom, a iako su pacifička ostrva sofisticirani akteri, potrebna im je finansijska podrška jer mnogi imaju istorijske dugove prema Pekingu.
Fidži, na primer, nije uzimao kredite od Kine od 2012, ali nastavlja da servisira izvozno-uvozne bankarske kredite za kineske infrastrukturne projekte koji će ove godine koštati vladu 40 miliona FJ (18 miliona dolara), pokazuju budžetski dokumenti.
Analitičar Australijskog instituta za stratešku politiku Majkl Šobridž rekao je da Peking ima evidenciju o „regionalizmu koji se raskida“, povlačeći paralelu između svoje nedavne pacifičke diplomatije i platforme koju je stvorio pre deceniju za saradnju sa evropskim zemljama i zaobilaženje Evropske unije.
Neki lideri su u intervjuima rekli da je Kina pružila ekonomske prilike koje male ostrvske ekonomije nisu mogle da ignorišu, iako su se složili da rade kroz forum kako bi ostali ujedinjeni u svom odgovoru na konkurenciju velikih sila, posebno po pitanju bezbednosti, nakon zabrinutosti što je Peking postigao bezbednosni sporazum u aprila sa Solomonskim Ostrvima.
Generalni sekretar foruma otvoreno je kritikovao nastojanja Kine da oko polovine članova foruma potpiše sporazum o trgovini i bezbednosti u maju koji bi isključio članice koje su povezane sa Tajvanom i isključio Australiju i Novi Zeland. Lideri na samitu rekli su da je to požurilo bez konsultacija.
Kineska ambasada na Fidžiju odgovorila je na Tviteru u subotu, rekavši da je Peking pripremio i predstavio ishodni dokument pacifičkim ostrvima mesec dana pre sastanka ministara spoljnih poslova. Peking je stvorio novu platformu za saradnju sa pacifičkim ostrvskim zemljama kroz godišnji sastanak sa svojim ministrom spoljnih poslova, navodi se u saopštenju.
