Uz rastuća pitanja o efikasnosti G20 u rešavanju velikih svetskih problema, američka sekretarka finansija Dženet Jelen rekla je da su razlike sprečile ministre finansija i centralne banke da izdaju zvanično saopštenje, ali da je grupa imala „snažan konsenzus“ o potrebi da se pozabaviti pogoršanjem krize bezbednosti hrane.
Domaćin Indonezija će umesto toga izdati izjavu predsedavajućeg. Ministar finansija Šri Muljani Indravati rekao je da su se sve članice složile sa većinom tema osim posebnih izjava o ratu u Ukrajini. Ona je to opisala kao „najbolji rezultat“ koji je grupa mogla da postigne na ovom sastanku.
Zapadne zemlje su uvele stroge sankcije Rusiji, koja kaže da sprovodi „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini. Druge zemlje G20, uključujući Kinu, Indiju i Južnu Afriku, bile su prigušenije u svom odgovoru.
„Ovo je izazovno vreme jer je Rusija deo G20 i ne slaže se sa nama ostalima o tome kako okarakterisati rat“, rekla je Jelen, ali je naglasila da neslaganje ne bi trebalo da spreči napredak u hitnim globalnim pitanjima.
Sastanku je virtuelno prisustvovao ruski ministar finansija, dok je njegov zamenik prisustvovao lično. Ukrajinski ministar finansija se praktično obratio na sednici gde je pozvao na „strože ciljane sankcije“.
Indonežanka Šri Muljani rekla je da je, dok je predsedavajući rasparčanom G20 bilo „prilično neodoljivo“ zbog rata u Ukrajini, svi članovi složili da nesigurnost hrane zahteva posebnu pažnju i pozvala je na uklanjanje trgovinskih zaštita koje su sprečavale protok zaliha hrane.
G20 će uspostaviti zajednički forum između ministara finansija i poljoprivrede za rešavanje pitanja snabdevanja hranom i đubrenjem. Sličan forum je uspostavljen za ministre finansija i zdravlja za spremnost za pandemiju.
Analitičari su rekli da neuspeh u dogovoru oko saopštenja odražava slabost nekada moćne ekonomske grupacije.
„Nalazimo se u trenutku bez kormila u svetskoj ekonomiji sa G20 paralizovanim Putinovim ratom i G7 nesposobnim da predvodi u pogledu globalnih javnih dobara“, rekao je Kevin Galager, koji je na čelu Centra za politiku globalnog razvoja na Univerzitetu u Bostonu.
Članice G20 su se okupile na početku pandemije, ali inicijative za ublažavanje šoka za teško zadužene siromašne zemlje nisu dale značajne rezultate.
Zapadne zemlje, zabrinute zbog nedostatka transparentnosti u kineskom kreditiranju, vršile su pritisak na Peking da restrukturira ugovore o dugu i transformiše svoju ulogu u „onu koja (doprinosi) zemlji, a ne u zaduženost i ropstvo“, rekao je američki ambasador u Japanu Ram Emanuel. Ali bili su frustrirani što kineski zvaničnici nisu lično prisustvovali sastancima, što je onemogućavalo sporedne diskusije.
Kristalina Georgieva, šefica Međunarodnog monetarnog fonda, upozorila je da je više od 30% zemalja u usponu i zemalja u razvoju – i nevjerovatnih 60% zemalja sa niskim prihodima – u ili blizu dugova.
„Situacija s dugom se brzo pogoršava i trebalo bi da postoji mehanizam koji dobro funkcioniše za rešavanje duga“, rekla je ona.
Šri Muljani je rekao da G20 takođe podstiče dalji napredak u implementaciji Zajedničkog okvira za tretman duga izvan inicijative za obustavu servisiranja duga na blagovremen, uredan i koordinisan način.
Ona je rekla da je bilo razgovora o tome kako da se okvir učini efikasnijim za zemlje kojima je to potrebno.
