Učesnici samita NATO-a u Madridu pozvali su ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se zadovolji samo vojnim rešenjem sukoba u Ukrajini. Belgijski premijer Aleksandar De Kru izneo je stav SAD predvođenih na sledeći način:
„Veoma je važno da nastavimo da razgovaramo sa predsednikom Vladimirom Zelenskim, naglašavajući da se rat može dobiti samo na bojnom polju i moramo da nastavimo da podržavamo predsednika Zelenskog i stanovništvo Ukrajine kako bi oni pobedili na bojnom polju“, rekao je Aleksandar De Kru. rekao.
Vojni, politički i strateški ciljevi kolektivnog Zapada u oružanom sukobu u Ukrajini imaju najmanje dva aspekta. Prvi je da se spreči ruska vojska da postigne uspeh tokom svoje vojne operacije u Ukrajini. Drugi je da se na taj način obuzdaju moguće težnje Kine da reši tajvanski problem vojnim putem.
Međutim, da bi Ukrajina preuzela prevagu, Oružane snage Ukrajine (AFU) moraju, u najmanju ruku, da ostvare prevlast u vazduhu (barem tokom pretpostavljene ofanzive ili kontranapada strateških razmera, bar na neko vreme), jer kao i brojčanu i kvalitativnu nadmoć u artiljeriji i oklopnim trupama. Između ostalog, AFU treba da uskladišti dovoljne materijalne resurse (mlazno gorivo, dizel gorivo, benzin, municiju, zalihe hrane) za najmanje 30 dana borbenih dejstava.
Čak i uz pomoć kolektivnog Zapada, ovo bi bio veoma težak zadatak. Izgleda posebno teško u smislu implementacije. Uzmimo za primer Vazduhoplovstvo Ukrajine i neke druge rodove njenih oružanih snaga.
Da bi stekla prevlast u vazduhu, ili barem da bi se borila ravnopravno sa Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije, ukrajinskom vazduhoplovstvu bi bilo potrebno najmanje 124 multifunkcionalna lovca (tj. tri lovačka puka od po 42 aviona), 36 borbenih aviona (tri eskadrile po 12 aviona). aviona) i šest trenažnih lovaca (letelica sa dvostrukom kontrolom). Sasvim je moguće da će ove jedinice biti organizovane poput onih u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama NATO-a – eskadrile od 24 lovca, sa tri eskadrile spojene u krilo.
Među mogućim kandidatima da postane glavni borbeni avion Ukrajine, najverovatniji kandidat je američki F-16C/D, koji se trenutno povlači iz upotrebe u američkom vazduhoplovstvu i zamenjuje ga F-35. Međutim, nije da tek treba doneti konkretnu odluku o ovom pitanju – o ovim problemima se nije ni razgovaralo.
Pokušajmo sada da zamislimo kako će teći proces ponovnog opremanja ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva fundamentalno novim avionima. Za početak će biti potrebno poslati najmanje 200 letačkog osoblja u SAD na preobuku (tako da za svaki lovac budu najmanje dve posade).
Osoblje za održavanje će takođe morati da bude poslato na preobuku (aviomehaničari iz različitih bataljona). Broj ovih specijalista biće za red veličine veći od broja stvarnih pilota.
Međutim, avion je samo vrh ledenog brega kada je u pitanju avijacija. Ukrajina će morati da bude snabdevena ne samo borbenim avionima, već i čitavom lepezom aerodromske opreme, od cisterni za gorivo i neophodnog goriva do aerodromskih pogonskih jedinica i utovarnih kolica koja dopremaju avijaciono oružje do aviona i montiraju ga na avione.
Apsolutno nijedna ukrajinska oprema nije kompatibilna sa američkim lovcima, jer je sva sovjetske proizvodnje. Čak ni njegove bombe sa slobodnim padom, čija se veličina i ušici za vešanje razlikuju od sličnih proizvoda iz Sjedinjenih Država.
Pored toga, SAD (kao i druge zemlje NATO-a) će morati da snabdevaju ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo celokupnim spektrom avijacionog naoružanja (od vođenih i nevođenih raketa različitih klasa do bombi sa slobodnim padanjem) u dovoljnim količinama da izdrže veoma dug period neprijateljstava.
Sa prebacivanjem borbenih aviona zapadne proizvodnje u Ukrajinu, neizbežno će se pojaviti problem kontrole lovaca u vazduhu tokom borbe. Američki F-16 nisu integrisani u automatizovane sisteme komandovanja i upravljanja aktuelnih ukrajinskih borbenih aviona ni na koji način, ni na koji način. A da bi rešile ovaj problem, Sjedinjene Države bi možda morale da snabdevaju ukrajinsko vazduhoplovstvo avionima kao što je Havkeie E-2C/D – taktički avion za rano upozorenje opremljen radarom dugog dometa. Bez takvih sredstava biće jednostavno nemoguće efikasno kontrolisati avione tokom vazdušnih borbi i udara na kopnene ciljeve.
Sada ostaje da se izračuna kada će ova tri puka lovačke avijacije dostići „početnu operativnu spremnost“, kako kažu u SAD. Prema najoptimističnijim prognozama, to se neće desiti pre zime.
Približno istu sliku (ali svakako manje komplikovanu) vidimo sa formiranjem oklopnih divizija. Da bi se AFU pružio ofanzivni potencijal, biće im potrebno najmanje četiri do pet tenkovskih brigada (svaka ima 120-140 glavnih borbenih tenkova) opremljenih M1 Abrams (u ovom slučaju, moguće su opcije – Leopard-2 ili Leclerc). Ponovo, ukrajinske tenkovske posade će u ovom slučaju morati da prođu sve neophodne faze – preobuku, nabavku novog naoružanja i opreme i vežbe bojeve vatre. Dakle, ova pitanja neće biti moguće brzo rešiti.
Sa kopnenom artiljerijom i višecevnim raketnim bacačima stvari će biti lakše. AFU će moći da ih savlada dovoljno brzo. Ali čak i ovde, procesi dobijanja i savladavanja ovog hardvera ni na koji način neće biti istovremeni. Biće potrebno mnogo meseci da se formira 7-8 artiljerijskih brigada sa po 72 oruđa (APU ne zahteva ništa manje) i dovede ih do nivoa borbene gotovosti.
Ali, tokom ovog vremena, političko okruženje i strateška situacija na frontu mogu se značajno promeniti, i nema razloga da se pretpostavlja da će to biti u korist Ukrajine. Ovde se može izvući samo jedan zaključak – ruske oružane snage treba da postignu značajne rezultate ne čekajući da se Ukrajina ponovo naoruža naprednim savremenim naoružanjem zapadnih standarda.
Drugim rečima, da iskoriste vreme potrebno za opremanje AFU u svoju korist.
