Gasovod Severni tok 1 koji transportuje gas iz Rusije u Nemačku biće podvrgnut planiranom održavanju od ponedeljka, što će prekinuti isporuku gasa Evropi i izazvati zabrinutost zbog dužeg prekida isporuke, prenosi Rojters.
Rusija je već smanjila proizvodnju na 40% kapaciteta gasovoda, što je pomoglo da se povećaju cene gasa u Evropi i Britaniji. Referentni ugovori se trguju oko 350%-400% više nego u ovo vreme prošle godine.
Ispod su neki od faktora koji objašnjavaju uticaj ruskih isporuka na evropska tržišta gasa, uključujući i ona koja se ne oslanjaju direktno na ruski gas.
Evropa se istorijski oslanjala na Rusiju za oko 40% svog prirodnog gasa, većina se isporučuje putem gasovoda, uključujući Jamal, koji prelazi Belorusiju i Poljsku do Nemačke, Severni tok 1, koji ide direktno u Nemačku, i gasovode kroz Ukrajinu.
Mreža povezanih cevovoda povezuje unutrašnja evropska tržišta gasa.
Ne dobijaju sve zemlje gas direktno iz Rusije, ali ako zemlje kao što je Nemačka, najveći evropski kupac ruskog gasa, primaju manje, one moraju da popune prazninu sa drugih mesta, na primer iz Norveške, što utiče na raspoloživi gas za druge zemlje.
Kao rezultat toga, promene u ruskim zalihama mogu izazvati isto toliko nestabilnosti cena gasa u Britaniji kao i u ostatku Evrope, iako Britanija obično dobija manje od 4% svog gasa iz Rusije. Manje rusko snabdevanje znači da bi manje moglo biti dostupno od najvećeg dobavljača Norveške.
Tokovi ruskog gasa u Evropu su već opali u prvoj polovini 2022. godine, pri čemu su tokovi kroz tri glavna gasovoda pali za oko 50% u poređenju sa prvom polovinom 2021. godine.
Tokovi kroz Jamal, koji je istorijski transportovao gas iz Rusije u Evropu, teku na istok, u Poljsku iz Nemačke od početka godine.
Protoci kroz Severni tok i preko Ukrajine, koji su već bili smanjeni prošle godine, počeli su da opadaju u martu nakon ruske invazije na Ukrajinu, akcije koju je Moskva nazvala „specijalnom vojnom operacijom“.
Moskva je ove godine prekinula dotok gasa za Bugarsku, Finsku, Poljsku, danskog dobavljača Orsted (ORSTED.CO), holandsku firmu Gasterra i Shell zbog svojih nemačkih ugovora, nakon što su svi odbili zahtev Kremlja da pređu na plaćanje u rubljama.
Nekoliko kompanija kao što su nemački Uniper (UN01.DE) i RVE (RVEG.DE) i italijanski Eni (ENI.MI) izvršile su plaćanja prema novoj ruskoj šemi i nastavile da dobijaju gas. [nL8N2KSN4VZ}
Međutim, mnoge kompanije, uključujući Uniper i RVE, od tada su videle da su njihove isporuke smanjene nakon što je Rusija prekinula kapacitet gasovoda Severni tok 1.
Dok je italijanski premijer Mario Dragi optužio Moskvu da koristi svoje zalihe gasa iz političkih razloga, Rusija je rekla da su smanjenja isporuke neophodna zbog odloženog vraćanja opreme koja je poslata na popravku.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da bi Moskva mogla da nastavi da obustavlja dotok gasa kroz gasovod nakon planiranog prekida održavanja u nastojanju da destabilizuje Evropu.
Rezanje Severnog toka dovelo je do povećanja evropskih i britanskih cena gasa, za koje analitičari kažu da bi mogle dalje rasti ako se tokovi ne vrate nakon održavanja koje bi trebalo da se završi 21. jula.
Evropska unija ima za cilj da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva do 2027. godine i počela je da traži alternative, kao što je povećanje uvoza globalnog tečnog prirodnog gasa (LNG).
Evropski uvoz LNG-a porastao je za oko 56% u prvoj polovini 2022. u poređenju sa istim periodom 2021. godine, pokazuju podaci Refinitiva, što odražava veći kapacitet u Sjedinjenim Državama i visoke cene u Evropi koje privlače više tereta.
Ali Evropa ima ograničen kapacitet za prijem LNG-a, a zabrinutost za snabdevanje produbljena je nakon što je proizvodnja zaustavljena u velikoj američkoj izvoznoj fabrici u vlasništvu Freeport LNG-a nakon eksplozije.
Friport je krajem prošlog meseca saopštio da se nada da će delimično nastaviti sa radom početkom oktobra sa povratkom na punu proizvodnju do kraja godine, ali će prvo morati da udovolji regulatoru da je bezbedno da to uradi.
