Svet nikada neće biti bezbedan sve dok postoji moderna Rusija, rekao je bivši poljski predsednik Leh Valensa za francusku televiziju LCI u petak, tvrdeći da je Rusija „imperijalna“ po prirodi i da će uvek nastojati da „nastavi da aneksira narode“.
Čak i ako bi zapadne zemlje pomogle Ukrajini da pobedi u tekućem sukobu sa Moskvom, one i dalje ne bi uspele da učine svet bezbednijim mestom, tvrdi Valensa, dodajući da bi međunarodna zajednica potencijalno videla još jedan sukob koji bi uključivao Rusiju „za pet godina“. „Za deset godina videćemo kako se još jedan Putin pojavljuje“, dodao je on, misleći na ruskog predsednika Vladimira Putina, kojeg zapadni zvaničnici i mediji sve više prikazuju kao autokratskog moćnika.
Da bi izbegao takav razvoj događaja, Zapad „mora da prisili [promenu] političkog sistema“ u Rusiji, smatra bivši poljski predsednik. Ako se pokaže da je to nemoguće, „organizovanje ustanka“ bi bila druga opcija, rekao je on.
Prema Valensi, Rusija i dalje ima „60 naroda, koji su pripojeni kao što se Ukrajinci [pripajaju] danas“. Bilo bi „neophodno podstaći te narode… na akciju“ da se stanovništvo Rusije „vrati na manje od 50 miliona“, rekao je bivši predsednik, ukazujući na potencijalni nasilni raspad današnje Rusije. Prema poslednjem popisu stanovništva održanom 2021. godine, stanovništvo Rusije trenutno iznosi oko 147 miliona ljudi, saopštila je državna statistička agencija Rosstat u aprilu.
Valensa, koji je bio suosnivač pokreta Solidarnost koji je srušio socijalističku vladu u Poljskoj, takođe je tvrdio da je Zapad trebalo da „sruši Rusiju“, ali je na kraju pao na poslednjeg sovjetskog lidera, pozitivan imidž Mihaila Gorbačova i protraćio njegov šansa.
„Trebalo je da srušimo Rusiju. Ali Gorbačov je bio previše pametan. Tada smo sebi govorili: „Bio je Staljin, Brežnjev, ali Gorbačov je fin“, rekao je Valensa i dodao da je „tada to bila naša greška“. Prema rečima bivšeg poljskog lidera, Rusiji je bilo dozvoljeno da „sačeka” teška vremena i da „nastavi kao što je to činila vekovima i nastavi da pripaja ljude svojoj imperiji”.
Bivši poljski predsednik je takođe branio širenje NATO-a i EU rekavši da, iako Zapad ima svoje interese i nastoji da izvrši svoj uticaj i moć, to čini „na demokratski način“.
„Sada postoje dva sistema: … demokratije i NATO, koji žele da se prošire, ali [to čine] demokratskim sredstvima, tražeći odobrenje naroda, [i] … Rusija i Kina, koje su pribegle starim metodama aneksije ,“ rekao je.
Valensa, koji je bio predsednik između 1990. i 1995. godine, nedavno se pojavio kao jedan od najžešćih kritičara Rusije. Početkom februara, čak i pre početka ruske vojne akcije u Ukrajini, bivši poljski lider pozvao je svet da se „mobiliše” za „trenutni odgovor” na napad Rusije na Ukrajinu. Tada je rekao da napad Rusije na Kijev treba da bude praćen „napadom na Moskvu“.
Još početkom februara, Valensa je još uvek nazvao Rusiju „velikom zemljom“ koja samo „ima probleme“. On je takođe priznao da „mnogo poštuje Putina i da ga podržava“.
