London je predložio novi zakon koji bi zahtijevao da društveni mediji „proaktivno“ rješavaju „dezinformacije“ koje se navodno u Veliku Britaniju slijevaju iz stranih država poput Rusije i štete naciji, saopštila je vlada u utorak. Platforme koje to ne urade podležu ogromnim kaznama ili mogu biti blokirane
Zakon, koji podleže usvajanju parlamenta, obavezao bi platforme društvenih medija da pronađu ono što vlada veruje da su lažni nalozi koji deluju u interesu stranih država i nastoje da utiču na britansku politiku, uključujući izbore.
Novi amandman će takođe primorati društvene medije, pretraživače i druge veb-sajtove da razbiju takve naloge kako bi se smanjio broj ljudi koji su izloženi „dezinformacijama koje sponzoriše država“.
„Ne možemo dozvoliti stranim državama ili njihovim marionetama da koriste internet za nesmetano vođenje neprijateljskog onlajn ratovanja“, rekla je Nadin Doris, sekretarka za kulturu i digitalne tehnologije Velike Britanije, ističući da je sukob u Ukrajini pokazao da je Rusija spremna da koristi informacije.
Prema predloženom zakonu, društveni mediji će morati da otežaju stvaranje lažnih naloga, a takođe će morati da se bore protiv botova koji se koriste za obmanjivanje javnosti. Ofcom, britanski regulator za medije, imaće ovlašćenje da kazni sve internet resurse koji ne ispunjavaju do 10% njihovog globalnog prometa.
Predviđeno je da amandman bude uvršten u Predlog zakona o nacionalnoj bezbednosti, o kojem će britanski poslanici raspravljati sledeće nedelje.
Ovaj najnoviji potez britanske vlade bi direktno ciljao, na primer, ruske šaljivdžije poznate kao Vovan i Leksus, koji su izveli štos protiv britanskog ministra odbrane Bena Volasa i ministra unutrašnjih poslova Priti Patel. Kao rezultat toga, njihov kanal je zabranio Jutjub krajem maja.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kritikovao je u ponedeljak Zapad zbog uznemiravanja ruskih novinara, rekavši da su zapadne zemlje „svojim rukama zakopale slobodu govora“. Po njegovom mišljenju, zapadne vlade namerno kreiraju sopstvene zakone koji im omogućavaju da odlučuju šta je „sloboda informacija“ a šta „propaganda“.
