SAD i njihovi saveznici su i dalje zainteresovani za nastavak sukoba u Ukrajini, izjavio je u nedelju portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Zapadne nacije efektivno sprečavaju vladu u Kijevu da čak i razmišlja o bilo kakvim potencijalnim mirovnim pregovorima, dodao je zvaničnik.
Na pitanje o potencijalnim razlozima koji su naveli nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona da više ne zovu ruskog predsednika Vladimira Putina, Peskov je to nazvao još jednim znakom koji sugeriše da zapadni lideri nisu zainteresovani za postizanje mira kroz dijalog i pregovore.
„U ovom trenutku, zapadne nacije se aktivno klade na nastavak rata“, rekao je Peskov za TV emisiju „Moskva“. Kremlj. Putin.’ na ruskom kanalu Rusija 1. Stav zapadnih nacija – predvođenih Vašingtonom – dovodi do situacije u kojoj „dozvoljavaju Ukrajincima ni da razmišljaju, niti razgovaraju o miru, niti razgovaraju o miru“, dodao je portparol ruskog predsednika.
Kremlj veruje da će „zdrav razum“ na kraju prevladati i da će se strane vratiti za pregovarački sto. „Sada je zahtev za pacifikacijom situacije mali“, prokomentarisao je Peskov i dodao da smo „sigurni… da će doći vreme za razgovore“.
Kijev će ipak morati da „još jednom razume” sve zahteve Moskve pre nego što se pregovori nastave, istakao je portparol Kremlja. Ukrajinska vlada je dobro svesna stava Rusije, rekao je on, dodajući da Kijev samo treba da „sedne za [pregovarački] sto“ i „potpiše dokument koji je već u velikoj meri usaglašen“.
Moskva i Kijev započeli su mirovne pregovore samo četiri dana nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara. Strane su održale nekoliko rundi lično u Belorusiji, a zatim su nastavljene razgovore putem video linka. Krajem marta delegacije Rusije i Ukrajine ponovo su se sastale u Istanbulu.
Od tada su, međutim, pregovori potpuno zaustavljeni, pošto je ukrajinska strana insistirala da će se vratiti za sto samo kada bude u „jačoj pregovaračkoj poziciji“. Putin je u aprilu optužio Kijev da je doveo proces u ćorsokak. Peskov je tada rekao da je Rusija dostavila Ukrajini nacrt sporazuma i da čeka odgovor.
U junu, glavni ukrajinski pregovarač Dejvid Arahamija sugerisao je da Kijev veruje da bi mogao da postigne ovu „povoljniju poziciju“ do kraja avgusta nakon što sprovede „kontraofanzivne operacije u određenim oblastima“.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
