Dodaje da se nedavno vratio iz Vašingtona, gde je, kako je rekao, administraciji predsednika Bajdena predočio šta se dešava u Srbiji i regionu i koje su glavne teme.
Ambasador je za Danas govorio, između ostalog, i o demokratiji u Srbiji.
„Mislim da demokratija nikada nije samo jedno stanje, već ima veze sa postojećim trendovima. Mnogo dobrih stvari se dešava u Srbiji, tako da ne želim da kategorizujem stanje demokratije. Smatram da na srpskom narodu da sam odlučuje o svojim izborima, vladi… Ono što ja mogu jeste da sarađujem sa Vladom Srbije, građanima, ali i sa nezavisnim medijima“, rekao je.
Bio je aktivan u ovom regionu tokom devedesetih, pa je upitan da uporedi Miloševićev režim sa Vučićevim.
„Teško je porediti… Jasno je da je u Srbiji postojalo postkomunističko vreme i mislim da tada nije bilo jasno šta znače tržišta, na primer, niti jasnog stava i pravca da li Srbija treba da bude deo Zapada ili Istoka. Danas raste konsenzus da je budućnost Srbije na Zapadu, da se poveže sa evroatlantskim sistemima, posebno sa Evropskom unijom. Mislim da bismo svi želeli da vidimo više progresa u tom pravcu. Shvatam da svi građani Srbije nisu spremni da to prihvate, ali moj stav je da u nekom trenutku Srbija mora da odluči koji je najbolji način da se zaštiti od tuđih agresija, da se zaštiti u bezbednosnom smislu. Zemlje se štite na različite načine, ali mislim da je najuspešniji način kroz kolektivnu bezbednost. Mislim da građani Srbije nisu spremni da o tome sada razgovaraju, ali se nadam da će bar razmišljati na ovu temu“, kaže Hil.
Rekao je da u Srbiji nije bio 23 godine i da je razočaravajuće to što nije bilo više napretka u odnosima Srbije i Kosova.
„Dobro je što je Evropska unija preuzela da vodi ovaj proces i dobro je da se vodi dijalog. Međutim, jasno mi je da još dosta progresa treba da se učini. Voleo bih da vidim jaču saradnju, zajedničko razumevanje toga šta znači biti komšija. Treba da razgovaramo o logici stvari. Po meni, logično je za Srbiju da bude deo zajedničke bezbednosti. Mislim i da je logično da se tenzije između Srbije i Kosova smanje i da se pronađe način da obe zemlje krenu napred, pogotovo jer su komšije. Iskreno, obeshrabren sam time kako sve sporo ide“, kazao je ambasador SAD.
Nedavno je izjavio da veruje da su građani Srbije odlučili da im je budućnost na Zapadu.
„Građani Srbije ne stoje ispred dva puta sa znacima – jedan za Istok, drugi za Zapad. Put za Istok je zatvoren na duže vreme i moraće da se rade popravke. Ali postoji otvoren put za Zapad. To je put kojim Srbija, uz sve teškoće, treba da ide. Na srpskim građanima je da naprave izbor. Ja u to verujem, a na njima je da odluče. Ako pogledamo istoriju, videćemo da su mnogi uspešni Srbi bili deo zapadne civilizacije. Voleo bih da sve ide brže, da poglavlja u pregovorima sa EU o članstvu brže budu otvarana. Mislim da je EU učinila puno za Evropu i Srbiju, pre svega u infrastrukturnim projektima, ali izgleda da se plaši da bi Zapadni Balkan doneo svoje probleme i terete u Uniju. Neki u EU vide da između ovdašnjih država ima bilateralnih problema i ne žele da njihovi problemi budu preneti u EU. Postoji i otpor prema širenju EU možda ne toliko u vladama već u javnosti. Mislim da zato na Zapadnom Balkanu treba još više raditi na regionalnim integracijama. Zato podržavam „Otvoreni Balkan“. Između Albanije i Srbije je došlo do važnog približavanja i možemo da govorimo ne samo o dobrim odnosima premijera Rame i predsednika Vučića, već je došlo do poboljšanja odnosa u svim oblastima. To je inspiracija za sve. Nadam se da i Evropljani to vide. Lako je meni da kažem da ljudi moraju da imaju više strpljenja. Ne tražim više strpljenja, ali kada Srbija uđe u EU, videće zašto je bio potreban tako dug proces i zašto treba da bude nastavljen“, zaključio je ambasador Kristofer Hil.
