Koaliciona vlada konsultuje zdravstvene stručnjake, ekonomiste i uzgajivače u trci da otklone pravne prepreke u roku od dve godine
Nemačka razmišlja o posledicama uskoro da postane najveće svetsko potencijalno tržište za legalno prodati kanabis, pošto levo-liberalna vlada te zemlje nastavlja sa planovima da dozvoli kontrolisanu distribuciju droge među odraslima.
Koaliciona vlada Olafa Šolca je poslednjih nedelja ponovila svoj koalicioni dogovor iz 2021. da će legalizovati za rekreativnu upotrebu ono što su njeni zeleni i liberalni partijski ministar nazivali Bubac, što je žargonska reč za travu popularnu među nemačkim reperima.
Proces konsultacija koji se sastoji od pet javnih saslušanja sa zdravstvenim stručnjacima, ekonomistima i uzgajivačima kanabisa završen je ove nedelje, ispalivši početni pištolj za trku za otklanjanje zakonskih i regulatornih prepreka u roku od jedne do dve godine. Nacrt zakona očekuje se u drugoj polovini 2022. godine.
Najveća evropska ekonomija koja bi se pridružila Kanadi i Kaliforniji u legalizaciji kanabisa za rekreativnu upotrebu mogla bi da stvori zamah za promenu konvencije UN koja ograničava uzgoj ove biljke i takođe vrši pritisak na susedne evropske države da slede Nemačku.
„Biće domino efekta, sigurno“, rekao je Justus Haucap, direktor Diseldorfskog instituta za ekonomiju konkurencije. „Evropske zemlje koje imaju mnogo veći problem sa ilegalnom upotrebom kanabisa, poput Francuske, veoma pažljivo prate šta Nemačka radi u ovom trenutku.
Zemlja bi takođe imala značajne ekonomske koristi: sa procenjenom godišnjom potražnjom od 400 tona kanabisa, Haucapov institut predviđa da će Nemačka dobiti oko 4,7 milijardi evra (4 milijarde funti) godišnje kroz dodatne poreze, kao i uštede od više ne goni one koji uživaju u jednoj ili dve.
Zvanična motivacija vlade za legalizaciju je da se razbije ilegalna trgovina kanabisom, čime se stekne kontrola nad kvalitetom kanabisa u prodaji, spreči promet kontaminiranih supstanci i zaštiti maloletna lica.
„Razgovaramo o regulisanju tržišta“, rekao je u četvrtak nemački komesar za narkotike Burkhardt Binert. „Ako to uradimo dobro, možemo sprečiti adolescente da uđu u intenzivnu upotrebu. Ne želimo da ponovimo greške koje smo napravili sa alkoholom.“
Konsultacije održane u četvrtak, sa javnim zvaničnicima iz zemalja koje su već legalizovale kanabis, takođe su iskristalisale neke od teških izbora sa kojima se nemačka vlada suočava da bi postigla svoj navedeni cilj.
U Urugvaju, gde je rekreativna upotreba kanabisa legalna od 2013. godine, samo 25 apoteka ima dozvolu za prodaju droge, a 70 odsto potrošača i dalje kupuje na crnom tržištu.
U Kaliforniji, koja je legalizovala rekreativnu upotrebu kanabisa 2016. godine, legalna industrija korova se borila da se takmiči sa nedozvoljenim tržištem, dok je Kanada postigla određeni napredak od legalizacije 2018. godine, ali kroz regionalno raznoliku mrežu slobodnog tržišta i snabdevanja koje kontroliše država. sistema koji otežava izvlačenje širokih pouka.
U Holandiji, koja je poznata po svom opuštenom stavu prema pušenju trave, ali još uvek tehnički kriminalizuje rekreativnu upotrebu, posedovanje i trgovinu, vlada eksperimentiše sa šemom zatvorenog lanca snabdevanja i sistemom praćenja kako bi smanjila crno tržište van svoje kulture kafića.
Industrija konoplje lobira kod nemačke vlade da oporezuje proizvode kanabisa na ne više od 10 evra po gramu pupoljaka, uz nižu stopu za biljke sa nižim sadržajem tetrahidrokanabinola (THC). Viša stopa oporezivanja bi dala prednost nelegalnim dilerima, tvrde oni, kao i veleprodajna zabrana reklamiranja trave koju nudi država.
Niklas Kouparanis, izvršni direktor Blumvela, startapa osnovanog nakon što je Nemačka legalizovala medicinsku upotrebu kanabisa 2017. godine, takođe je pozvao vladu da legalizuje prodaju kanabisa preko onlajn prodavaca. Davanje ovlašćenja samo apotekama ili licenciranim prodavnicama da prodaju kanabis ograničilo bi distribuciju u gradovima i gurnulo dilere na selo, tvrdi on.
„Legalizacija će biti uspešna samo ako uspemo da isušimo crno tržište, a to ćemo moći da uradimo samo ako budemo mogli da obezbedimo sveobuhvatnu nacionalnu zalihu legalnog kanabisa“, rekao je Kouparanis. „Ako imate samo nekoliko stanica za snabdevanje u Bavarskoj, na primer, crno tržište će preživeti, a Nemačka će postati model za oponašanje ni za koga.
Međutim, grupe za dobrobit mladih i zaštitu dece su veoma kritične prema prodaji kanabisa putem kanala e-trgovine. Na saslušanju održanom u četvrtak, oni su tvrdili da ako vlada želi da ispuni svoj cilj zaštite maloletnika, mora da obezbedi da kanabis prodaje samo na šalteru od strane obučenog i licenciranog osoblja.
Ako bi se nemačka država stavila u nadležnost da snabdeva odrasle korisnike kanabisom, kratkoročno bi se oslanjala na uvoz. Pet godina nakon legalizacije medicinske upotrebe, Nemačka se i dalje oslanja na uvoz iz Kanade, Portugala, Španije ili Holandije za 85% svoje godišnje upotrebe.
Ulazak u posao trgovine i prodaje kanabisa bi takođe stavio Nemačku u kršenje jedinstvene konvencije UN iz 1961. o opojnim drogama. Zemlja bi mogla da sledi vođstvo Kanade i Urugvaja i pokuša da ignoriše konvenciju ili pronađe način da je zaobiđe. Verovatnije je da bi legalizacija kanabisa u Nemačkoj mogla da pokrene pokret za potpunu promenu sporazuma, rekao je Haukap.
Rekao je: „U teoriji, Nemačka bi mogla da izađe iz jedinstvene konvencije UN i ponovo se pridruži samo određenim delovima iste. Ali prilično sam optimista da bismo sa promenama koje se dešavaju u Kanadi, SAD i sada Nemačkoj, takođe mogli da gledamo na reformu konvencije u vezi sa trgovinom kanabisom.
