Ukrajinska kultura kuvanja borša, krepke supe sa cveklom i kupusom, dospela je na Uneskovu listu tradicija nasleđa „koju treba hitno zaštititi“ zbog invazije Rusije.
Često napisan boršč na engleskom, supa se široko jede širom istočne Evrope i izuzetno je uobičajena u Rusiji. Ali Ukrajina ga smatra nacionalnim jelom, ili kako je Unesko rekao: „deo tkiva ukrajinskog društva, kulturnog nasleđa, identiteta i tradicije“.
„Pobeda u ratu za boršč je naša!“ Ukrajinski ministar kulture Oleksandar Tkačenko objavio je u Telegramu da je supa „zvanično“ ukrajinska. „Zapamtite i budite sigurni: pobedićemo u ovom ratu kao što smo pobedili u ratu za boršč.
Pitanje nasleđa borša je poslednjih godina postalo političko, pošto su borbe eskalirale od 2014. u regionima istočne Ukrajine koje je Rusija priznala kao nezavisne neposredno pre invazije na zemlju u februaru. Rusija već dugo tvrdi da je borš deo sopstvene tradicije ishrane. Zamršeno poreklo supe verovatno seže do drevne Kijevske Rusije, koja je nakratko nacionalizovana u Sovjetskom Savezu.
Ukrajina je zatražila od Uneska da boršč smatra svojom „nematerijalnom kulturnom baštinom“ mnogo pre rata. U petak je, zbog rata, Kulturna agencija Ujedinjenih nacija saopćila da je prvi put upisala element kulturnog nasljeđa za očuvanje „kao krajnje hitno pitanje“.
„Oružani sukob je ugrozio održivost elementa“, rekao je Unesko. „Izmeštanje ljudi i nosilaca ugrožava stihiju, jer ljudi nisu u stanju ne samo da kuvaju ili uzgajaju lokalno povrće za boršč, već i da se okupe da vežbaju element.
Unesko je, međutim, primetio da natpis „ne implicira ekskluzivnost, niti vlasništvo nad dotičnim nasleđem, već „prepoznaje društveni i kulturni značaj kuvanja boršča među Ukrajincima.“ Unesko je u prošlosti pripisivao ista jela više zemalja ‘ kulturno nasleđe, kao što su kimči i kus-kus.
Agencija je takođe primetila koliko boršč može biti raznovrstan: sa ribom ili pečurkama, ali najčešće sa mesom pored tipične osnove od cvekle, kupusa, paradajza i korjenastog povrća, koji se često servira sa pavlakom, koperom i rolnicama hleba ili belog luka.
Unesko je ranije dodavao spisak praksi „koje treba hitno zaštititi“ uključivao je turski jezik zviždanja, narodni ples Bocvane Seperu i mongolsku kaligrafiju.
Ukrajina je 2016. godine videla još jednu kulturnu praksu koju je Unesko uneo na čuvanje: kozačke pesme južno-centralne Dnjepropetrovske oblasti, ugrožene starenjem stanovništva nosilaca ove tradicije.
