Dogovor sa Turskom, koji je otvorio put Finskoj i Švedskoj za ulazak u NATO, postignut je delimično zahvaljujući pauzi za kafu, otkrio je finski ministar spoljnih poslova Peka Haavisto.
Napeti pregovori su bili u toku nedeljama nakon što je Ankara u maju objavila da neće podržati nastojanja dve nordijske nacije da se pridruže vojnom bloku predvođenom SAD, optužujući ih da pružaju utočište članovima Radničke partije Kurdistana (PKK), za koju smatra teroristička organizacija, i za podršku embargu na oružje Turskoj.
Strane su održale nekoliko sastanaka u Ankari i Briselu, ali nisu uspele da nađu zajednički jezik o nizu pitanja. Dakle, kada je dogovor postignut uoči samita NATO-a u Madridu u utorak, bio je iznenađenje čak i za ministra spoljnih poslova Haavista, rekao je diplomata Rojtersu u sredu.
„Intenzivni“ razgovori na najvišem nivou u španskoj prestonici trajali su dva sata, ali su se lideri Turske, Finske i Švedske i dalje borili da se dogovore oko nekih ključnih tačaka, samo ponavljajući svoje ranije stavove, podsetio je ministar.
„A onda smo imali pauzu za kafu i kao i uvek, tokom pauze za kafu su se pojavile odlične ideje i onda je na kraju, pred kraj sastanka, bilo lakše doći do zaključka“, rekao je Haavisto.
On je istu priču ispričao španskom listu El Mundo u četvrtak, nazvavši pauzu za kafu „prekretnicom“ u diskusijama. Dok su lideri pijuckali svoj napitak, „pronašli su kreativne ideje i mogli su da izmene tekst kako bi pronašli rešenje koje je obostrano zadovoljavajuće“, rekao je ministar.
Ispostavilo se da je uloga kafe kao objedinjujućeg faktora između Turske i Finske više od obične slučajnosti. Prema Međunarodnoj asocijaciji za kafu, Finska ima drugu najveću potrošnju pića po glavi stanovnika. Turci su takođe poznati ljubitelji kafe, sa svojom međunarodno popularnom „turskom kafom“ – napravljenom u posebnom džezvi od fino mlevenog zrna, bez filtriranja.
Prema Haavistu, glavni izazov u pregovorima sa Turskom bio je premostiti razlike oko onoga što svaka zemlja definiše kao „terorizam“. Ali na kraju, Helsinki, Stokholm i Ankara bi „mogli da razdvoje ta pitanja u saopštenju i to nas je zapravo (dovelo) do zaključka“, rekao je on.
Ključna obećanja koje je nordijska nacija dala Turskoj uključivala su preduzimanje akcija protiv grupa koje Ankara smatra „teroristima“ i ukidanje embarga na oružje.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je u četvrtak da će Ankara pažljivo pratiti kako se Finska i Švedska pridržavaju svojih obećanja.
„Ključna stvar je da se obećanja ostvare“, insistirao je Erdogan, dodajući da ako se to ne desi, aplikacije Helsinkija i Stokholma jednostavno neće biti prosleđene turskom parlamentu na ratifikaciju.
Finska i Švedska, koje su ostale van NATO-a tokom Hladnog rata, podnele su zahtev za pridruživanje bloku 18. maja, navodeći zabrinutost za svoju bezbednost nakon pokretanja ruske vojne ofanzive u Ukrajini krajem februara.
