U intervjuu povodom 25 godina otkako je Britanija vratila Hong Kong Kini, CI Leung – koji je poznat po svojim prokineskim stavovima – rekao je da je sistem „održao stabilnost i prosperitet“.
Gospodin Leung je bio izvršni direktor Hong Konga kada su izbili veliki prodemokratski protesti 2014.
Ali on je rekao da je model „veoma dobro funkcionisao” za Hong Kong – i da je to sistem koji Tajvan treba da sledi.
Dok je Hong Kong bivša britanska kolonija koja je formalno vraćena Kini 1997. godine, Tajvan ima samoupravu i sebe smatra nezavisnom zemljom.
Kina, međutim, smatra Tajvan otcepljenom provincijom koja se jednog dana mora ponovo ujediniti sa kopnom.
Primedbe bivšeg izvršnog direktora, koji je vodio Hong Kong od 2012. do 2017. godine, smatraće se kao da odražavaju stavove Pekinga o tom pitanju.
Tvrdeći da Hong Kong sada ima više autonomije, gospodin Leung je istakao da je gradu dozvoljeno da bira svog lidera, za razliku od britanske vladavine gde je imenovao guvernere.
Upoređujući svoje iskustvo u proteklih 25 godina sa decenijama pre toga pod britanskom vlašću, gospodin Leung je rekao da Hong Kong sada ima „snažno građansko društvo“, vladavinu zakona, nezavisno pravosuđe i „visok stepen autonomije“.
Kritičari su istakli da glavnog izvršnog direktora bira komitet koji je u velikoj meri sastavljen od lojalista Pekinga. Vlasti u Hong Kongu su poslednjih godina takođe pokrenule široku akciju protiv aktivista, što je dovelo do zatvaranja nekih grupa civilnog društva.
G. Leung je takođe rekao za Bi-Bi-Si da je „Tajvan deo Kine. U to nema sumnje“.
„I mislim da jedna zemlja, dva sistema funkcionišu. I mislim da Tajvan treba da pogleda koliko se uspešno princip jedna zemlja, dva sistema praktikuje u Hong Kongu.“
Princip „jedna zemlja, dva sistema“ je kamen temeljac
.Zakon, koji je stupio na snagu 1997. godine, važi 50 godina i garantuje Hongkongu slobodu govora i okupljanja, koji su u Kini jako ograničeni.
Ali kritičari kažu da se princip ne može primeniti na Tajvan koji sebe ne vidi kao deo Kine.
Neki takođe tvrde da se to više ne odnosi i na Hong Kong – kažu da je Kina odbacila obećanja iz Osnovnog zakona narušavajući demokratske slobode poslednjih godina.
Peking je decenijama lobirao da Tajvan prihvati model „jedna zemlja dva sistema” u nastojanju da promoviše „mirno ujedinjenje” sa ostrvom.
Tajvan je dosledno odbijao ponudu, a njegov predsednik Cai Ing-ven je rekao da će 2020. godine „stati čvrsto“ u svom odbijanju.
Godine 2014, kada je Leung bio na vlasti, grad je bio svedok nekih od svojih najvećih skupova u to vreme.
Odluka Pekinga da uvede ograničenja na izbore za šefove izvršne vlasti izazvala je gnev javnosti. Mnogi stanovnici Hongkonga su to videli kao Kinu koja krši prethodno obećanje o neposrednim izborima.
Stotine hiljada zauzele su centar grada nedeljama u onome što je postalo poznato kao pokret Okupiraj centralno, a podstaknuto je gnevom javnosti zbog upotrebe suzavca od strane policije za uklanjanje demonstracija.
Leung je rekao da „nije bilo lako rešiti stvar“
Ali on je dodao da to nije „ništa tako ozbiljno“ kao ono sa čim se suočila njegova naslednica Keri Lam 2019. godine, kada je predlog da se dozvoli izručenje kontinentalnoj Kini izazvao masovne proteste i nasilne sukobe sa policijom.
Ovo je zauzvrat dovelo do uvođenja zakona o nacionalnoj bezbednosti 2020. koji je liderima Hong Konga dao široka ovlašćenja da suzbiju neslaganje ili bilo koju akciju za koju se smatra da podriva autoritet Pekinga.
Gospodin Leung je podržao zakon, za koji su neki kritičari rekli da je označio „kraj Hong Konga“ i da je u suprotnosti sa obećanim osnovnim zakonom.
Opisujući sukobe između demonstranata i policije 2019. godine kao „nerede“, gospodin Leung je rekao da je zakon o nacionalnoj bezbednosti „potpuno opravdan“ i naveo ljude koji „bacaju vatrene bombe na policijske stanice“.
„Kao i u drugim društvima, postoje određena ograničenja sloboda“, rekao je on i dodao da je sloboda izražavanja prihvatljiva sve dok je „u zakonskim granicama“.
Policija je 2019. kritikovana zbog upotrebe grubih taktika kao što su suzavac i vodeni topovi na demonstrantima, dok su vlasti sprovodile proizvoljna hapšenja, brutalna premlaćivanja i mučenja u pritvoru.
Podrška gospodina Leunga Pekingu dolazi uoči 25. godišnjice primopredaje 1. jula.
Tada će položiti zakletvu novi izvršni direktor Hong Konga Džon Li, bivši šef policije za kojeg se smatra da je propeking.
Njegovo imenovanje putem neospornih izbora viđeno je kao još jedan način da Peking pojača svoj stisak u Hong Kongu.
„Činjenica je da je Hong Kong deo Kine i ljudi to moraju da prepoznaju“, rekao je Leung.
