Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus rekla je na saslušanju u utorak da je izrazila zabrinutost za ljudska prava kod britanskih saveznika u Zalivu, ali kada je pritisnuta nije mogla da navede nijedan put kada je to učinila. Uprkos insistiranju na tome da Velika Britanija treba da se suprotstavi „autoritarnim režimima“ širom sveta, Trus je rekao da su Saudijska Arabija i druge totalitarne države koje proizvode naftu „partneri“.
U govoru pred liderima Komonvelta prošle nedelje, Trus je tvrdio da Britanija i njene bivše imperijalne teritorije treba da deluju kao „bedem“ protiv Rusije i Kine i „snažna protivteža autoritarnim režimima“ uopšte. Što se tiče Rusije, Trus je zauzeo beskompromisnu poziciju, rekavši novinarima na samitu NATO-a u sredu da Britanija i njeni saveznici moraju „prvo poraziti Rusiju, a kasnije pregovarati“.
Međutim, njen stav prema bliskoistočnim režimima koji snabdevaju britansku naftu je fleksibilniji.
Govoreći na saslušanju Komiteta za spoljne poslove u utorak, Trus je odbio da opiše zalivske države kao „autoritarne“, rekavši umesto toga da su „partneri Ujedinjenog Kraljevstva“.
Na pitanje poslanika laburista Krisa Brajanta da li je saudijski princ Mohamed bin Salman odgovoran za ubistvo novinara Džamala Kašogija, Trus je izbegao pitanje, ponavljajući: „Ono što bih rekao je da je Saudijska Arabija važan partner Ujedinjenog Kraljevstva.
„81 pogubljenje u jednom danu u Saudijskoj Arabiji, a vi ne mislite da je to autoritarni režim?“ Brajant je pritisnuo, misleći na pogubljenje 81 zločinca u jednom danu u martu, što je više od ukupnog broja smrtnih kazni izvršenih u Saudijskoj Kraljevini prošle godine.
Trusova ponovo nije odgovorila i rekla da je njen glavni fokus „pretnja od Rusije“. Ona je dodala da je, pošto se Velika Britanija odseče od uvoza ruske nafte, „važno izgraditi bliske trgovinske odnose sa državama Zaliva“.
„Ako je država autoritarni režim, u redu je poslovati sa njom sve dok je autoritarizam samo unutar njenih granica, je li tako? Brajant je nastavio, na šta je Trus ponovo naveo Rusiju i Kinu.
Trusova je tada izjavila da je ranije iznela zabrinutost za ljudska prava liderima zalivskih država, ali je Brajant prekinuo, rekavši da je Trusov portparol rekao da ona tako nešto nije uradila.
„Moraću da se vratim u komitet“, rekao je Trus. „Pisaću vam sa detaljima.”
„Ne možete da se setite nijednog pitanja ljudskih prava koje ste pokrenuli sa liderom zalivske države?“ Briant je gurnuo.
„Pokrenula sam određena pitanja“, insistirala je, ali kada je bila primorana da imenuje jedno, Truss je rekla da neće „da ulazi u sve detalje privatnih razgovora“.
Velika Britanija je prošle nedelje otvorila trgovinske pregovore sa Savetom za saradnju u Zalivu (GCC), koji čine Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i UAE. Iako je prvobitna vladina lista ciljeva za dogovor uključivala reference na „ljudska prava“ i „vladavinu zakona“, ovi unosi su izbačeni sa konačne liste.
London se nada da će trgovinski sporazum od 33 milijarde funti (40 milijardi dolara) nadoknaditi manjak između Ujedinjenog Kraljevstva i EU nakon Bregzita, jer istovremeno gleda na Zaliv i Norvešku da isporuči svoja fosilna goriva.
