Proizvođači i trgovci na malo se pripremaju za haos jer američka carina počinje da primenjuje zabranu uvoza iz kineskog regiona Sinđang od 21. juna kao odgovor na izveštaje o prinudnom radu.
Kompanije se trude da procene kako bi nova pravila mogla da utiču na njihovo poslovanje i lance snabdevanja, sa azijskim dobavljačima odeće, međunarodnim maloprodajnim lancima, američkim proizvođačima solarnih panela i kineskim proizvođačima materijala za podne pločice među brojnim grupama koje bi mogle da vide zaplenu pošiljki u SAD.
Zabrana pojačava pritisak na Peking zbog navoda o rasprostranjenom kršenju ljudskih prava — uključujući mučenje, proizvoljno zatvaranje i prisilni rad — protiv muslimanskih Ujgura i drugih manjina u regionu Sinđijang na krajnjem zapadu zemlje. Kina negira te tvrdnje i upozorila je na mere odmazde.
Zakon koji je potpisao predsednik Džo Bajden krajem prošle godine, Ujgurski zakon o sprečavanju prinudnog rada pretpostavlja da je sav uvoz u SAD koji se vodi do Sinđianga, od pamuka i paradajza do podnih pločica i materijala za solarne panele, napravljen korišćenjem prinudnog rada i brendova. kao „visoki prioritet“ za zaplenu.
Više od 900 pošiljki iz regiona zaplenile su američke vlasti u poslednjem kvartalu 2021. pod ranijim trgovinskim ograničenjima.
Ali trgovinske i poslovne grupe su saopštile da nejasna formulacija novog zakona preti da ugrozi većinu kineskih 500 milijardi dolara godišnjih isporuka namenjenih SAD.
„Način na koji je zakon napisan mogao bi se tumačiti kao da se primenjuje na druge vrste robe iz drugih delova Kine koja je navodno uključivala prisilni rad u nekom trenutku duž lanca snabdevanja“, Dag Beri, viši direktor američko-kineskog poslovnog saveta, rekao je Nikkei Asia u mejlu.
Ovaj članak je iz Nikkei Asia, globalne publikacije sa jedinstvenom azijskom perspektivom o politici, ekonomiji, biznisu i međunarodnim poslovima. Naši dopisnici i spoljni komentatori iz celog sveta dele svoje stavove o Aziji, dok naš odeljak Asia300 pruža detaljnu pokrivenost 300 najvećih i najbrže rastućih kompanija na berzi iz 11 ekonomija izvan Japana.
Postoje izveštaji o premeštanju pritvorenika iz Sinđijanga da rade u drugim delovima zemlje, dok se komponente proizvedene u regionu prate do izvoza za SAD koji su isporučeni iz drugih delova Kine.
Beri je upozorio da bi zakon mogao da izazove veći pritisak na lance snabdevanja pogođenih pandemijom i da podstakne inflaciju u SAD, koja je već na vrhuncu od 40 godina.
Kompanije još uvek čekaju jasne instrukcije američke carine i granične zaštite, rekao je Beri.
„Unapred su objavili malo informacija, a kompanije neće znati mnoge detalje o tome šta moraju da poštuju do datuma kada moraju da se pridržavaju“, rekao je on. „Očekujemo da će implementacija biti neuredna.“
Američka kompanija Mission Solar obećala je da će poštovati nova pravila, ali je dobavljač opreme rekao da je „teško znati kakav će efekat imati u ovom trenutku“.
Menadžer lanca snabdevanja odećom u Hong Kongu Lever Stile, čiji su klijenti Fila, Hugo Boss i Theori, rekao je da se pre zabrane okreće ka tkanini napravljenoj od indijskog pamuka za američke kupce.
„Još uvek kupujemo većinu naših pamučnih tkanina u kontinentalnoj Kini, ali možemo brzo da pređemo na kupovinu tkanina na drugim mestima“, rekao je Stanlei Szeto, izvršni predsednik kompanije.
Sinđang ima industrijski, rudarski i poljoprivredni sektor u procvatu. Sve, od paprike i oraha do električne opreme i polisilicijuma, ključnog materijala za izradu solarnih panela, šalje se u SAD iz regiona. Takođe čini 20 odsto svetske proizvodnje pamuka i 80 odsto kineske domaće proizvodnje.
Nedelju dana pre zabrane, američka carina je izdala operativni vodič za kompanije koje žele da dokažu da njihovi proizvodi nisu napravljeni korišćenjem prinudnog rada, uključujući mape lanca snabdevanja i narudžbenice.
Nova lista objavljena 17. juna uključuje robu koju proizvodi ili sadrži materijalne delove koje proizvodi preko 20 kompanija, uključujući Baoding LISZD Trade and Business, Changji Eskuel Tektile i Hotan Haolin pribor za kosu.
Američka carina je saopštila da će striktno sprovoditi pravila, koja prete da pogoršaju ionako napete odnose između Vašingtona i Pekinga.
Kineski državni Global Times izvestio je da je američka kompanija za obuću Skechers organizovala nezavisnu istragu svog lanca snabdevanja nakon što je američka carina zaplenila robu proizvedenu u Kini. Kompanije, uključujući Nike i H&M, ranije su se suočavale sa pitanjima o pamuku iz Sinđijanga koji se koristi u njihovim proizvodima.
„Ako se akt primeni, to će ozbiljno poremetiti normalnu saradnju između Kine i SAD i globalnih industrijskih i proizvodnih lanaca“, rekao je Džao Liđijan, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, nedelju dana pre zabrane. „Ako SAD insistiraju na tome, Kina će preduzeti snažne mere da zaštiti svoja prava i interese, kao i svoje dostojanstvo.
Takođe postoji zabrinutost da američke agencije nemaju resurse da pravilno provjere uvoz i sprovode novi zakon. Ali vlasti kažu da će koristiti višeslojni pristup prisluškivanju informacija iz ogromnih sistema.
„Ne zaustavljamo pošiljke samo na osnovu priča iz druge ruke ili na osnovu jedne informacije“, rekla je JoAnne Colonnello, direktor centra za carinsku i graničnu zaštitu, na poslovnom brifingu. „U potpunosti posmatramo situaciju i sve uključene dokaze kako bismo osigurali da imamo efikasno i efektivno ciljanje.
Britanski Univerzitet Šefild Halam objavio je sredinom juna izveštaj koji dokumentuje upotrebu prinudnog rada u Sinđangu za proizvodnju polivinilhlorida, osnovne komponente u podnim pločicama. Akademici i medijske organizacije objavile su izveštaje u kojima se detaljno opisuje sistematska upotreba prinudnog rada među Ujgurima koji se drže u, kako kritičari opisuju kao logorima za interniranje.
Kina, koja je prvobitno negirala postojanje takvih objekata, kasnije je rekla da su to centri za stručnu obuku dizajnirani da se bore protiv porasta verskog i separatističkog ekstremizma u regionu.
Sveobuhvatna represija u Sinđiangu u poslednjih nekoliko godina potisnula je kulturnu i versku praksu i podstakla optužbe za prinudnu sterilizaciju i proizvoljno zatvaranje – uslove za koje neke zapadne vlade kažu da predstavljaju genocid.
Grupe za ljudska prava su godinama tražile da kompanije i brendovi povezani sa košuljama, pantalonama i drugom robom proizvedenom u Sinđijangu budu odgovorni za uslove rada u regionu.
„Ako vlade učine obaveznim za korporacije i kompanije da sprovode značajnu dužnu pažnju — što nije lako uraditi u Kini — pre nego što se upuste u svoje aktivnosti, mislim da bi to bilo nešto što bismo dobrodošli“, rekao je Alkan Akad, kineski istraživač u Amnestiju. International.
Ali neke velike korporacije, uključujući Apple i Coca-Cola, lobirale su protiv zabrane uvoza Bajdenove administracije, rekavši da nisu našli dokaze o prinudnom radu u proizvodnji ili lancima snabdevanja Sinđanga.
Japanski trgovci na malo Muji i Uniklo kažu da očekuju mali uticaj na svoje poslovanje.
„Ne izvozimo nikakve proizvode proizvedene u autonomnom regionu Sinđang Ujgur u Sjedinjene Države“, rekao je portparol vlasnika Mudžija Rjohina Keikakua, pozivajući se na zvanični naziv regiona. „U našim poslovnim aktivnostima poštujemo zakone i propise svake zemlje i regiona i nastojimo da poštujemo ljudska prava i upravljamo standardima rada.
