Zemlje bogate naftom, Saudijska Arabija i UAE ne mogu u skorije vreme radikalno povećati proizvodnju sirove nafte, čulo se da je francuski predsednik Emanuel Makron rekao svom američkom kolegi Džou Bajdenu u ponedeljak.
Lideri su razmišljali o tome kako da smanje ruski prihod od nafte, a da ne izazovu dodatno povećanje cena energije.
Kratak razgovor Makrona i Bajdena snimili su novinari na marginama samita Grupe sedam (G7) u južnoj Nemačkoj.
Makron je svom američkom kolegi rekao da je imao razgovor sa liderom Emirata šeikom Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom. „Rekao mi je dve stvari. „Ja sam na maksimalnom [proizvodnom kapacitetu]“. To je ono što on tvrdi“, rekao je Makron.
Francuski predsednik je nastavio: „A onda je rekao da [Saudijci] mogu da povećaju za 150 [hiljada barela dnevno]. Možda malo više, ali nemaju ogromne kapacitete pre šest meseci.”
Ministar energetike Emirata Suhail Al Mazroui pojasnio je na Tviteru da „UAE proizvode blizu našeg maksimalnog proizvodnog kapaciteta na osnovu svoje trenutne proizvodne linije OPEK+“ od 3,168 miliona barela dnevno. Rekao je da će zalivska država ostati „posvećena“ istoj osnovi do kraja godine.
Zapadne zemlje traže načine da obuzdaju prihode Rusije od trgovine naftom, sve dok pokušavaju da izbegnu dalje povećanje cena energije kod kuće. Saudijska Arabija i UAE smatrani su državama sa slobodnim kapacitetom za povećanje proizvodnje nafte u cilju smanjenja cena, navodi Rojters.
Grupa G7, koju čine SAD, Kanada, Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Japan, složila se u utorak da istraži nametanje ograničenja cena na uvoz ruske nafte. „Pozivamo sve zemlje istomišljenika da razmotre da nam se pridruže u našim akcijama“, naveli su lideri grupe u zajedničkom saopštenju.
Mnoge zemlje, uključujući članice EU i NATO, uvele su sveobuhvatne sankcije Rusiji nakon što je Moskva pokrenula svoju vojnu kampanju u Ukrajini krajem februara.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
