Teksaška crkva u Dalasu, jednom od najreligioznijih gradova u Sjedinjenim Državama, postala je utočište za one koji traže abortus. Za članove, njena duga istorija u borbi za reproduktivni izbor donosi nadu u budućnost posle Roe.
Teksaška crkva u Dalasu, jednom od najreligioznijih gradova u Sjedinjenim Državama, postala je utočište za one koji traže abortus. Za članove, njena duga istorija u borbi za reproduktivni izbor donosi nadu u budućnost posle Roe.
U Dalasu je bilo mnogo pre zore, ali grupa žena je već sedela i listala preko telefona ili birala besplatni kontinentalni doručak u učionici gde im je rečeno da se okupe. Zamućenih očiju i zevajući, čekali su da se ukrcaju na let koji će im promeniti živote.
Mnoge su bile obojene žene, sve su bile iz različitih sredina. Tinejdžerka je došla sa svojom mamom. Druga žena vozila je noć iz Oklahome.
Ali svi su imali jednu zajedničku stvar – svaka je bila trudna više od šest nedelja i nije mogla legalno da izvrši abortus u državi Teksas.
Takođe su sve poverile naizgled malo verovatnom izvoru – volonterima Prve unitarističke crkve u Dalasu – koji će ih odvesti u Novi Meksiko, gde bi mogle da prekinu svoje trudnoće.
Napetost je bila opipljiva dok se stariji pastor crkve, sveštenik Daniel Kanter, obratio okupljenim ženama.
„Bog vas voli. Vi imate dostojanstvo i vrednost i vaš život je ovde prioritet“, rekao je on. „Ako ste iznenađeni da osoba od vere kao što sam ja stoji ispred vas i to govori – to je dobra stvar. Ali ne bi trebalo da bude”.
Odluka Vrhovnog suda o zemljotresu u SAD prošle nedelje preokrenula je 50-godišnji presedan koji je govorio da američke žene imaju ustavno pravo na abortus – a mnogi od onih koji su vodili kampanju za ovaj preokret bili su istaknuti hrišćani.
Ipak, pitanje abortusa i vere je mnogo raznovrsnije. Konkretno, Prva unitarna crkva u Dalasu ima dugu istoriju koja se bori za pristup abortusu, jer je pomogla u donošenju presude iz 1973. koja je garantovala pravo na proceduru.
Ta misija se nije završila preokretom Roe protiv Vejda – a nova borba First Unitarian da pomogne ženama da abortiraju otkriva mnogo o iznenađujućim podelama među američkim hrišćanima po tom pitanju.
Pre nego što je abortus legalizovan 1973. godine, ljudi su se često obraćali verskim vođama za pomoć u slučaju neželjenih trudnoća. Mreža protestantskih i jevrejskih vođa osnovana 1967. godine, Služba za savetovanje sveštenstva, nekada je pružala savete i upućivanje lekarima koji bi obavljali proceduru. Procenjuje se da je usluga pomogla više od 400.000 ljudi da pristupe abortusima.
Tvrđe linije su se pojavile u kasnijim decenijama 20. veka nakon Roea. Danas mnogi evangelistički hrišćani i katolici vide abortus kao jasan slučaj ubistva, osuđenog u Bibliji. Prema nedavnom istraživanju istraživačkog centra Pev, skoro tri četvrtine (74%) belih evangelističkih protestanata veruje da bi abortus trebalo da bude ilegalan u svim ili većini slučajeva.
Unutar tih figura, međutim, kriju se nijanse.
Skoro dve trećine crnih protestanata i većina belih protestanata koji nisu evangelisti kažu suprotno – da bi postupak trebalo da bude legalan u svim ili većini slučajeva – kao i većina katolika.
Podela se često svodi na egzistencijalno pitanje o tome kada život počinje i teološku debatu o tome kako Isus upućuje sledbenike da žive svoj život. Za Alberta Molera mlađeg, evangelističkog baptistu i predsednika Južnog baptističkog teološkog seminara, odluka Vrhovnog suda da poništi Roea „bila je apsolutno neophodna“. Za gospodina Molera i hiljade evangelističkih hrišćana, Biblija je nedvosmislena o abortusu.
„Svaki pojedinačni život je stvoren na sliku Božiju i stoga je neprocenjive, beskrajne vrednosti“, rekao je on, dodajući da se hrišćani koji kažu drugačije od njega razlikuju ne samo teološki, već i moralno.
Moram da radim i da se molim da ta podela ostane mirna i, koliko je to moguće, uz poštovanje“, rekao je on.
Ali za hrišćane koji podržavaju izbor, to je podrška reproduktivnom izboru koji je u skladu sa primerom koji je Isus dao, prema Kejti Zeh, baptističkoj propovednici i izvršnoj direktorki Religijske koalicije za reproduktivni izbor.
Hristos se „pojavio za ljude u njihovim ranjivim trenucima, posebno za ljude koji su bili pod uticajem sistemskog ugnjetavanja i onih koji su gurnuti na marginu“, rekla je ona. „Vidim Ga kao pratnju u klinici, unutra da ih drži za ruke.“
Unitaristički univerzalisti su dugo bili u taboru za izbor.
„Pre Roea, sveštenstvo moje crkve je vozila žene u Meksički zaliv da se popnu na čamce da izađu u međunarodne vode i imaju legalan i bezbedan abortus“, rekao je sveštenik Kanter.
Denominacija kao celina ima korene u protestantskom hrišćanstvu, ali sada uključuje tradicije iz drugih vera. Međutim, mnogi unitaristički univerzalisti se danas još uvek identifikuju kao hrišćani.
Bilo je to u januaru 1970. godine kada se ženska grupa ženske grupe Prve unitarističke crkve Dalasa sastala da bi razgovarala o pitanju koje je tada delilo naciju kao i sada: abortusu.
Prema zapisnicima koji je video Bi-Bi-Si, pridružila im se mlada advokatica Linda Kafi, koja je zajedno sa svojom koleginicom Sarom Vedington bila odlučna da podnese tužbu protiv države Teksas zbog ograničenja pristupa abortusu.
En*, koja je sedela među ženama okupljenim tog dana, rekla je da su se – slično kao i u zemlji – mišljenja o abortusu među ženama u grupi u to vreme uveliko razlikovala.
„Ali što smo više saznali o tome koliko je zapravo bilo teško [abortirati]… samo smo se radikalizovali“, rekao je sada 92-godišnjak.
Pošto nijedna od žena nije bila trudna u to vreme, nijedna nije mogla da bude tužilja, pa su pomogle podnošenjem ključnog pravnog podneska u prilog reproduktivnom izboru kada su Kafa i Vedington išle na sud sa slučajem Roe protiv Vejda.
Danas se to nasleđe nastavlja i na njega se podseća u celoj crkvi.
Znakovi u holu obaveštavaju posetioce da crkva obezbeđuje Plan B, pilulu za hitnu kontracepciju, svima kojima je potrebna. Tu su i informacije o našem celom životu, sveobuhvatnom kursu seksualnog obrazovanja koji unitaristički univerzalisti nude od vrtića do odrasle dobi. Program naglašava zdrave odnose, pristanak i komunikaciju, seks i pristup reproduktivnom zdravlju.
Mnogi članovi crkve podelili su svoje priče sa BBC-jem. Tu je Adrijel, koja je zamalo umrla rađajući svoje prvo dete i rekla je da ne može da zamisli da bude primorana da nastavi trudnoću. Ili Peg, koja je rekla da se osećala srećnom jer je pre nego što je abortus bio legalan u Sjedinjenim Državama, mogla da izvrši bezbedan i legalan abortus dok je putovala u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Rev Kanter je rekao da je istorija bila pred očima kada je pokrenuo mrežu za pristup abortusu u Novom Meksiku. Program, koji je počeo kada je Teksas prošle godine usvojio jedan od najrestriktivnijih zakona o abortusu u zemlji, finansira se kroz donacije ljudi različitih veroispovesti koji podržavaju izbore širom zemlje. Da bi se kvalifikovala za pomoć mreže, osoba koja traži abortus mora biti ispod granice siromaštva – ali tu se uslovi završavaju.
Crkva kaže da je njena uloga jednostavno da olakša pristup, a ne da podstiče ljude da imaju – ili nemaju – proceduru. To je lični izbor, rekao je sveštenik Kanter.
Nedavne nedelje, on je sa propovedaonice podelio priču o sopstvenom iskustvu sa abortusom.
Otvoreno je govorio o zaljubljivanju, seksu, mladalačkoj indiskreciji i na kraju teškoj odluci sa bivšim partnerom da prekine trudnoću. Deo njegove odluke da postane ministar bio je da se izleči od tog iskustva, rekao je.
Ne znajući za mnoge, crkva je angažovala službenike u civilu koji su sedeli među kongregacijom te nedelje, u znak priznanja koliko je ovo pitanje postalo promenljivo.
Pošto je Roe protiv Vejda poništen, sve više država će doneti zabranu abortusa. Rev Kanter je rekao da očekuje da će povećati učestalost putovanja od Teksasa do Novog Meksika.
U noći kada je Roe protiv Vejda prevrnut, crkva se ponovo okupila da se spoje za ruke i pomole se za snagu da nastave svoju misiju da pomažu osobama koje traže abortus.
„Zadrži ovu tugu, ali ne predugo“, rekao je svojim vernicima. „I dalje ćemo učiniti sve što možemo da pomognemo ženama da dobiju bezbedan i legalan abortus.
