Britanski premijer Boris Džonson rekao je u subotu da ima za cilj da ostane na vlasti do sredine sledeće decenije, uprkos pozivima da podnese ostavku, što bi ga učinilo liderom u zemlji sa najdužim stažom u poslednjih 200 godina.
Ranije ovog meseca, Džonson je preživeo glasanje o poverenju konzervativnih poslanika u kojem je 41 odsto njegovih parlamentarnih kolega glasalo za njegovo smenjivanje, a on je pod istragom zbog namernog dovođenja u zabludu parlamenta.
Kandidati konzervativaca izgubili su u petak dva parlamentarna vanredne izbore održane kako bi zamenili bivše konzervativce koji su morali da se povuku, jedan nakon što su osuđeni za seksualni napad, a drugi zbog gledanja pornografije u Donjem domu.
Porazi na međuizbornim izborima sugerišu da bi široka privlačnost birača koja je pomogla Džonsonu da osvoji veliku parlamentarnu većinu u decembru 2019. mogla da se raspadne nakon skandala oko ilegalnih zabava održanih u Dauning Stritu tokom karantina zbog korona virusa.
Prema pravilima Konzervativne stranke, njeni zakonodavci ne mogu formalno da osporavaju Džonsona još godinu dana, ali ogromno nezadovoljstvo ili ostavke niza visokih ministara mogu učiniti njegovu poziciju neodrživom.
Britanija je takođe usred svoje najdublje krize troškova života u poslednjih nekoliko decenija, sa inflacijom na vrhuncu od 40 godina.
Bivši lider stranke Majkl Hauard rekao je u petak da je sada vreme da Džonson ode, a predsednik Konzervativne stranke Oliver Dauden dao je ostavku nakon poraza na međuizbornim izborima.
Međutim, Džonson je rekao da želi da odradi treći mandat na funkciji i ostane na mestu premijera do sredine 2030-ih da bi mu dao vremena da smanji regionalne ekonomske disparitete i izvrši promene u britanskim pravnim i imigracionim sistemima.
„Trenutno aktivno razmišljam o trećem mandatu i, znate, šta bi se tada moglo dogoditi. Ali ja ću to razmotriti kada dođem do toga“, rekao je Džonson novinarima u Ruandi poslednjeg dana posete samitu Komonvelta .
Upitan na šta je mislio, Džonson je rekao: „O trećem mandatu… ovo je sredina 2030-ih.
Džonson mora da raspiše sledeće nacionalne izbore u Britaniji do decembra 2024. godine, a potrebna mu je treća izborna pobeda do 2029. godine.
Da je i dalje bio na funkciji nakon početka 2031. godine, potukao bi rekord Margaret Tačer kao najduže neprekidno na funkciji britanske premijerke od Roberta Benksa Dženkinsona, grofa od Liverpula, koji je bio na funkciji od 1812. do 1827. godine.
Džonson je rekao novinarima da nije očekivao da će morati da se bori sa još jednim unutrašnjim izazovom unutar svoje stranke, a za poraze na međuizbornim izborima okrivio je delimično višemesečno izveštavanje medija o partijama koje su bile zatvorene u srcu vlade.
„Ljudi su se zasitili slušanja o stvarima koje sam ja začepio, ili navodno začepio, ili šta već, ovo beskonačno – potpuno legitimno, ali beskrajno – krčenje vesti“, rekao je on.
Ranije u subotu, Džonson je za radio Bi-Bi-Si rekao da odbacuje ideju da bi trebalo da promeni svoje ponašanje.
„Ako kažete da želite da se podvrgnem nekoj vrsti psihološke transformacije, mislim da bi naši slušaoci znali da se to… neće dogoditi.
Džonson je odbio da komentariše izveštaj u listu Tajms da je planirao da dobije donatora za finansiranje kuće na drvetu od 150.000 funti (184.000 dolara) za svog sina u njegovoj rezidenciji na selu koju je obezbedila država.
Priča dolazi mesecima nakon što je njegova stranka kažnjena jer nije tačno prijavila donaciju koja je pomogla u finansiranju renoviranja njegovog stana u Dauning strit.
„Neću da komentarišem nepostojeće objekte“, rekao je Džonson na pitanje da li planira da iskoristi novac donatora za izgradnju kućice na drvetu.
