Predsednik Bajden ovog vikenda kreće u Evropu, gde se očekuje da će se lideri G-7 pozabaviti rastućom nesigurnošću hrane i kako ruski predsednik Vladimir Putin koristi krizu kao geopolitičko oružje.
Dok se sezona letnje žetve u Ukrajini povećava, ruska blokada ukrajinskih luka duž Crnog mora izaziva strahove da će se desetine miliona ljudi, posebno u Africi, suočiti sa teškom glađu – čak i sa mogućnošću gladi. Samo tri ukrajinske luke još uvek rade, a sve su duž reke Dunav.
„Ono što je Putinov rat uradio ne samo da je pokušao da zbriše kulturu Ukrajinaca, da desetkuje ljude i da počini bezbroj ratnih zločina“, rekao je Bajden, govoreći o porastu troškova hrane u Filadelfiji prošle nedelje, „već je takođe sprečio žito — hiljade tona žita koje su zatvorene u tim silosima, spremne za izvoz, ali ne mogu da izađu kroz Crno more jer će ih izbaciti iz vode“.
U nastojanju da nadmudri Putina, Bajden je rekao da radi na planu sa evropskim saveznicima za izgradnju privremenih silosa na granicama Ukrajine, uključujući Poljsku, gde žito može da se skladišti dok se ne može bezbedno izvoziti iz zemlje preko Zapada železnicom, gde se potom može distribuirati u Afriku, Bliski istok i druge delove sveta.
Ali izgradnja ovih silosa — iako je potrebna za prilagođavanje letnje i jesenje žetve — ne smatra se trajnim rešenjem.
Više od 20 miliona tona žitarica već je zarobljeno u Ukrajini.
Ako će izvoz preko Zapada biti održiva alternativa oslanjanju na ukrajinske južne luke, biće potrebne veće investicije — posebno u ukrajinske i evropske železničke sisteme, koji imaju različite širine koloseka, kaže Elena Neroba, analitičarka sa sedištem u Kijevu. firma za trgovinu žitom Makigrain.
„Moramo da izgradimo prugu sa kolosekom evropskog tipa do ukrajinske teritorije ili ukrajinskog tipa na teritoriju Evrope“, kaže Neroba.
Ukrajina i Rusija zajedno čine više od četvrtine svetskog izvoza pšenice.
Rusija je poricala odgovornost za nestašicu hrane i radila je na podeli međunarodne podrške okrivljujući za nedostatak hrane sankcije Zapada.
„Dakle, [Rusija] je svesna političkog uticaja koji imaju kroz ovo“, kaže Kejtlin Velš, bivša glavna savetnica u Beloj kući Obame. „I reći ću da izgleda kao da je bilo efikasno.“
Velš, koji sada vodi Globalni program bezbednosti hrane u Centru za strateške i međunarodne studije, vidi Bajdenove predložene silose kao pozitivno rešenje za problem, ali kaže da je trajno rešenje ponovno otvaranje južnih luka Ukrajine.
Ona upoređuje napore da se ukrajinsko žito izvuče iz zemlje železnicom sa američkim vozačima koji pokušavaju da pređu Ameriku bez svojih automobila.
„Zamislite u Sjedinjenim Državama [ako] odjednom ne bismo mogli da koristimo puteve i morali bismo sve da prevozimo aerodromima, avionima i železnicama“, kaže ona. „Mogli bismo to da uradimo. Desilo bi se, ali bi bilo sporo i bilo bi zaista skupo.“
Putin je rekao da bi mogao da otvori kanal za veći izvoz žitarica, ali pod uslovom da se ukinu neke zapadne sankcije Rusiji.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici su se tome odupirali. Ne vole to ni Ukrajinci. To je zato što nema poverenja.
Otkako je Rusija poslednji put izvršila invaziju na Ukrajinu 2014. godine, Ukrajinci su saznali da su bilo kakva uveravanja Kremlja bezvredna, tvrdi Marija Bogonos, šef Centra za istraživanje hrane i zemljišta na Kijevskoj školi ekonomije.
„Nema poverenja u bilo kakve papire, potpisane dokumente ili sporazume potpisane sa Rusijom“, kaže ona. „A posebno, dugoročno nema poverenja u takve stvari.
To je samo još jedan razlog zašto — dok Ukrajina gradi svoje veze sa Evropskom unijom — treba da proširi svoje metode trgovine, uključujući i preko Zapada
