Zapadne zemlje namerno podižu tenzije u vezi sa izvozom žitarica iz Ukrajine, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u petak tokom video konferencije BRIKS+. On je odgovorio na komentare nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, koja je optužila Moskvu da drži ceo svet kao „taoca“ blokiranjem ukrajinskih pošiljki žitarica.
Putin je rekao da Rusija ne ometa izvoz i kritikovao Zapad zbog njegovog „ciničnog stava“ prema snabdevanju hranom zemalja u razvoju, koje su najviše pogođene rastućim cenama. On je rekao da je rastuća inflacija na Zapadu „rezultat njihove sopstvene neodgovorne makroekonomske politike“.
Moskva je spremna da obezbedi slobodan prolaz u međunarodne vode za brodove koji prevoze žito, rekao je Putin i dodao da je Rusija postigla „sporazum“ o tom pitanju sa Sekretarijatom UN.
Ruski predsednik je, međutim, sugerisao da bi ukrajinska vojska trebalo da deminira luke zemlje kako bi dodatno olakšala izvoz i rekao da je „konstruktivan pristup Kijeva“ jedina stvar koja nedostaje.
Prema rečima predsednika, sama Rusija bi ove godine mogla da izveze između 37 i 50 tona žitarica.
Ranije u petak, Berbok je na konferenciji u Berlinu okrivio Moskvu za preteću prehrambenu krizu. Rusija „namerno“ koristi globalnu glad kao „oružje“, rekao je ministar, tvrdeći da je Moskva uzela „ceo svet za taoce“.
Nemački ministar je takođe govorio o potencijalno „talasu gladi opasnom po život” sa kojim se svet suočava, pošto je oko 345 miliona ljudi trenutno ugroženo nestašicom hrane. Kriza je rezultat brojnih faktora kao što su suše i različiti regionalni sukobi, kao i posledice pandemije Covid-19, priznao je Berbok. Međutim, ona je tvrdila da je Rusija „napravila cunami od ovog talasa“.
Njene reči su izazvale ljutu reakciju Moskve. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je na Telegramu da je „korišćenje gladi kao oružja“ „nemačka istorijska tradicija“, očigledno misleći na zločine koje su počinili nacisti. Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je takođe ukazao na blokadu grada Lenjingrada (Sankt Peterburga) od strane nacista tokom Drugog svetskog rata, koja je trajala 900 dana, izazvavši ogromnu glad u gradu i odnevši živote skoro 700.000 ljudi. ljudi.
Zaharova je takođe ukazala na činjenicu da je Nemačka nastavila da aktivno uvozi hranu nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, uprkos zabrinutosti zbog njenih potencijalnih posledica po globalnu bezbednost hrane. Samo u martu Nemačka je uvezla hranu u vrednosti od 3,4 milijarde evra (3,59 milijardi dolara), rekla je ona, pozivajući se na podatke vebsajta Trading Economics.
EU je u više navrata izražavala zabrinutost zbog mogućnosti prehrambene krize koja bi mogla izbiti ako ukrajinsko žito ne stigne do svojih tradicionalnih uvoznika. Ukrajina, veliki proizvođač žitarica, nije mogla da izvozi svoje žito morem zbog sukoba koji je u toku, a procenjuje se da je 22 miliona do 25 miliona tona žitarica trenutno zaglavljeno u lukama zemlje.
Zapadne nacije su okrivile Rusiju za blokiranje luka. Moskva je više puta izjavljivala da će garantovati bezbedan prolaz za pošiljke žitarica ako Kijev očisti svoje luke od mina. Takođe je predložio izvoz žitarica kroz luke Berdjansk i Mariupolj pod ruskom kontrolom.
U međuvremenu, Nemačka je predložila uspostavljanje probnog koridora za izvoz ukrajinskog žitarica železnicom kroz Poljsku. „Nemačka planira da to olakša, posebno uz pomoć nemačkih železnica“, rekla je u ponedeljak ambasadorka Berlina u Ukrajini Anka Feldhuzen.
